Дело

382 Д Е .1 О толичка странка сложна. дисшшлинована, са 110 гласова, била је одлучна чињеница. У то доба италијански је краљ путовао у Беч. Пред тијем путом, канцелар није пропустио прилику, а да не опомене италијанску владу о погибељима, којијема се излаже, не буде ли сложна са државама. чију је помоћ очекнвао Ватпкан. И сада — говорили су вјерни тумачи канцеларовијех мнсли — има симптома, по којијема се види, да римска курија рачуна на Њемачку. како бп могла да оствари оне евентуалности, „које су се без сумње показале као погибељне илузије, али које ће моћи да буду веома немиле Италији.“ Пут краља Умберта у Беч мало је нзмијенио мисли и намјере њемачког канцелара према Италији, Бизмарк је хтио, да италијанска влада каже 1Бешто, да стави њеке увјете, па да тај краљев пут не остане без политичкијех пошљедица. као што је био пут краља Виктора Емануела у Беч н у Берлин 1873. године. Расположење Бизмарково према Италији било је добро познато у Ватикану. Одма послије повратка краљевог из Беча кардинал Јакобини, секретар паиин. учинио је у Берлину з^ноге чудне оигегГигез. Какве су биле све чудне оиеегШгез? Политика Лава Х1П добро је позната, а да би се могло н најмање сумњатп о томе. Папа је желио да се униште мајски закони. То је хтио у интересу католичке цркве у Пруској. Алн је још вшне желио. да добије опет своју темпоралну власт. Темпорална власт била му је потребита, — како је он говорио — да му брани н сачува његову духовну власт. Бизмарк нпје то говорио по својем увјерењу. Није њему нн најмање било до папиног сувереннтета. Он је хтио, да папа дође до тога, како би му лакше и успешније пријетио или му обећавао што год. Тако се непрестано радило од Карла Великог до 1870. године. Папа је тада хтио, да се Бизмарк јавно заузме само за његову духовну неодвисност. Хтпо је увјеритп њемачког канцелара о велнкој корпсти, коју би тијем имала Њемачка. Велики уплив рпмске курије на католнчко свештенство не само у Елсасу, него и у цијелој Француској, кад би га папа упо-