Дело

ДВОЈЦЦ II ТРСЈНИ СЛВЕЗ 38а требио на њемачку корист, з!Огао је да буде од пресудног утицаја. Бизмарку је то добро дошло. Знао је за потешкоке, на које би наишао, кад би и покушао да задовољи папу. Али је нпак обећавао много, само да држи у шаху нталијанске државнике. С тога се показивао да вољно слуша рнмске отеНигез. Мпнистарска криза у Француској, која је настала у то доба, навела ]е Бизмарка, да још боље нагласи ту своју полптнку. 14. новембра 1881. год. предузело је француску државну управу „велнко мннпстарство“ Гамбетино. Гамбета је задржао за себе мпнпстарство спољашњпјех послова. У Европи, а особито у Њемачкој, појава Гамбетиног министарства сматрала се као почетак новијех полптичкпјех заплета. Било је минуло тек њеколико мјесеци, од када је Гамбета држао онај свој знаменити говор, у којем је изјавио наду, да ће Француска по ново окупити своју нзгубљену браћу. Против тијех ријечи протествовала је њемачка штампа. Те су ријечи поновљене у њемачкој гатампи, чим се чуло да је судбина Француске у Гамбетиннјем рукама. Незха сумње да је Гамбета тада мнслио крупне мисли. Он је хтио да повратн Француској њезин положај у Европи и у свијету. Пред њеколнко година Гамбета је замишљао савез са Њемачком. Надао се. да ће мирнијем путем моћи да добије Елсас и Лотарингију. Касније, 1881. године. напустиоје те мисли. Увјерен је био, да је Француска ојачала н да би могла покушати срећу са својијем непријатељем. То је све знао Бизмарк. Премда је Француска ојачала у једанаест година. ни Њемачка није остала скрштенпјех руку. И Њемачка је могла да има поуздања у евентуалном рату са Француском. Али се чињело, да би се у тај рат , кад бн се много одуљпо. умијешала п Русија. Истина је, да се послије састанка у Данцнгу могло мислити, да се Русија привремено одрекла својијех намјера. Присутност Игњатнјева у мннистарству. њеки ратоборни говори Скобељева, којијема у Русијн нико ништа није замјерао. а и