Дело

ЈУПАК НЛШИХ ДАНА 395 о Фабрикама ракије од 1860.—1870. Из ње се види како та грана индустрије опада. Прочиташе циФре и решише да се тнтампа у рубрици .. Различности“. — Ево и ја сам нешто спремио за подлистак. Нађем неки дан у „И' 1п1егпаОо11а1е“ једну кратку али лену стварчицу. Зове се „Радникова старост" — рече Сретен. — Ако хоћете да вам је прочитам, превео сам. Прочита им и допаде се. — То у подлистак ! — рече Малиша. Имамо један допиС из Босне — рече Ранко. У њему се говори о једном страшном неделу турских власти над једним трговцем из Брчке код кога су нашли неколико српских књига у кући. Везали су га за дирек у дућану и ту су га немилосрдно тукли; онда су претурили и кућу и дућан , покунили и најмање нарченце хартије, све то однели у меџлис (суд) и оптужили га како из Србије набавља неке бунтовне књиге те их по народу растура. Допис је врло интересантан. —- Прочитај ! — повикаше сви. Ранко нрочита. Бацимо и то Еврони у лице ! — рече Сретен. Да се штампа од речи до речи ! — Да се штампа ! — О чему мислиш чланак V — О недељним школама. -— Интересантно питање. Питање на дневном реду — рече Ранко. — И идеја је добра ! — рече Сретен. — Како. Добра ! Ја се чудим, да је то самој влади пало на памет. Ја се не чудим, — јер није ништа паметно — рече Ранко. То је један шарлатански посао ! — Сретен га погледа убезекнут. Ја се чудим што ти тако говориш. Ја се теби не чудим, јер ниси размишљао о тој ствари. —- Може бити! — рече Сретен и погледа га из коса. Ниси, ниси ! Та ствар беше још пре три године на