Дело

396 Д Е .1 0 тапету. Омладинци одушевљени образују неки нредавачки одбор за недељне школе и јавна предавања, на се обрате власти за писмену сведоџбу, на основу које би могли потражити салу, где ће та предавања држати. Власт је одговорила: да ће она покренутп ствар кад нађе да је томе времс. Зар ти то није познато? Непгто мало. Предавачки се скуп разишао, а власттексад покреће мисао о недељним школама. Боље и сад него никад ! Молим те: да се разумемо ! Да чујем ! Шта треба да ради недељна школа ? Шта т]геба да ради !... Треба да да колико толико епреме онима који је нису могли добити у редовним школама. Добро ! То ће дакле неделшу школу походити калФе и шегрти. је ли ? Јесте ! Они ће доћи у школу онда кад им то мајстор илп госиодар допустн. — Јесте; па ? Па зато ја не верујем ни у какав успех те школе. Хоће ли њих пустити њихови мајстори н господари? — Ако се нареди ? Узмимо п да се баш нареди , и да се баш те школе ггоходе — ствар сс оиет не мења. уепеха не ће бити никаквог! — Кад хоћемо да говоримо за инат, онда.... Није инат !' Шта могу научити ти ђаци у недељним школама ? — Да читају и пишу. Па је ли то доста ? После ће сами радити

Кажем. да ниси размишљао о том нитању !... А шта ће сами радити? Данас и школованог човека треба упутити шта да чита. а шта онда остаје за те невољнике што еу тек научили читати п писати ? Они ће одмах подлећи упливу шарлатанске књижевности. која је у нас прилично развијена. При-