Дело

ЈУНАК НАШНХ ДАНА 397 хватиће се вечитих календара и недотупавних несАгарица на. ших нових песника. Шпекулантска књижевност добиће већу публику и биће јача. — Дакле ти си баш противан из основа ! — Не, нисам из основа. Кад би ти људи, што долазе да уче, сем читања и иисања, чули још по нешто, што је људска мисао створила — онда би то било до некле и место науке — тад не бих био иротиван. — Па за што не би биле неделше школе и то ? -— Зато , што то не иде у рачун неком другом ! Молим те, изјасни се јасније! Признајем да нисам размишљао о тој ствари ! Ево. драги мој докторе да тн одговорим ! Питање о недељним нтколама, то је питање о образовању великог броја људи, који држе све на својим леђима. Управо то је питање о образовању сиротиње. Сиротиња, која производи хлеб и даје средства за науку — остала је и без једног и без другог. Такав је наш државни поредак. Сад видимо да тај „поредак" ствара места ..где ће се учити сиротиња". То је врло лепо, је л ? Па онда зашто ти људи нису добили науке ? — Зато што нису ишли у школу ? Не ! Питање о необразованости сиротиње то је то исто што и питање о узроку и положају сиротиње. Сиротиња је остала без науке не зато, што не бетпе школа за њу. него из оних начела на којима почива данашње друштво, на кратко: услед целог друштвеног иоретка. Кад се реши питање о иоретку друштвеном — ЈЈешено је питање о недељним школама. Је л ти сад јасно. Јесте. II ти ћеш у том смислу да пишеш чланак? *Ј V — Да. Биће оштар ! Не. На против; потрудићу се да што блажије покажем, да се дело народног образовања не може извршити тако лако, као што се то хоће да представи, и како то гледе, да дигну на велико звоно, многа наџза јавна гласила. -— Врло добро ! — викнуше Здравко и Малиша. — То је чудновата ствар ! — рече Сретен — Ја сам збиља мислио да је то један корак напред! Али, бадава Ранко