Дело

402 Д Е Л 0 гониће их сигурно — онда ћу опрати руке и отрести их се! Па и то отресање треба да буде паметно, с рачуном — ха!... И ту му паде на ум нешто што му дође као наручено. Пре два три дана звали су га у министарство и потсетили га на обвезу: да мора и војску служити као лекар војни. јер је био државни питомац. Славно ! Ето изласка из ситуације ! Као војник не смем без одобрења министра војног, писати на новинама. Дивота!... Ту ћу бити и мало мученик ! Ха, ха, ха ! II победити и заклонити се за униФорму! Ови ће ме сматрати за свога и чуваће ме !.... На једанпут му се разведри чело. У тренутку . без нредомишљања, био је на чисто. Задовољно рашири једне новосадске новине, што беху на његовом столу, и поглед му застаде на једном месту. „Матица Српска“ објављивала је стечај за једно популарно медицинско дело. Награда за то дело била је 200 Форината. — То се тражи ! — рече он — То ћемо ми да напишемо и да узмемо тих 200 Форината! Ту ће бити и славе и пара!... И црвеним плајвазом обележи то место у новинама, како би било уочљивије да га подсети па метну новине на сто и притисну притискачем. — А сад, драги мој Срето, сад си заслужио да ручаш, да слатко ручаш, кад си тако решио то питање! Нити мораш кидати с људима, од којих немаш, истина , користи , али би свакојако имао штете; нити ћеш бити принуђен да из основа про^чаваш Маркса. и Чернишевског па да за то у затвор идеш! ^екавпш то изиде из л/:нлодвал >90 ручак... -маон 1ШНРИ1' собе и упути се „Коларцу“ на :9Н .еН *) .Ш9[7ТШОП У вб9С[Т уТ ....! уд /тшд^р^ико дана изненади Сретен свој сто код Коларца кад уђе у собу униФормисан као санитетски капетан'0'а ТРм'’,у б ■ —иДао— 7ВВИ’2Д салутирајући.