Дело

МАКИЈАВЕЛ.ОВИ СТРАТЕГИСКИ ПРИНЦИПП 417 Корисно је да изложимо Макијавелове принципе вођења ]>атова. Макијавело човек високог талента. Он није био војник, али је веома волео војна дела и иажљиво је ироучавао ратну хисторију. Дубоком студијом ратне хисторије Макијавело је критички пропратио ева велика ратна дела старих ђенијалних стратега; коренито се упознао са њиховим ратним походима н из тога упознавања дошао до извесних својих закључака о ратовању. Он држи, да је тајна иобеде сасређена у војсковођи. Од њега зависи све. Сва је вештина војсковођина у томе, да он створи војску подобну за остварење његових циљева. Ну Макијавело не рачуна толико на бројну надмоћност војске, колико на моралну, а особито високо цени таленат вођин. „Храброст војске много је значајнија од њеног броја“ вели Макијавело. У своме делу ..II рппсЈре" он вели: ..Глава државе треба да буде и врховни вођ војске. Он треба да њом еамостално управља. Не буде ли овако, тада је отворено велико иоље интригама, а овим се губи најважнији чинилац у извођењу ратних операција, а то је јединстео.“ (II рппОре с1еуе аш!аге т регзопа. е 1аге 1т Г оШст <1е1 сарИапо, Уо1.1, сар11о1о XII, р. 60.) „У држави треба да буду добри закошт и доора војска" — 1е ћонпие Је^М е ћоиопе аггај. Из овога се види, да он ватрено устаје против најамничких војска. Он не сматра. да. су најамничке војске моћне да изврше веће ратничке задаће. Војска која служи само за доору плату не може бити добра војска. Ово Макијавело говори у оно доба, кад је у целој Јевропи био само систем врбовања, а на општу војну обавезу није се још ни мислило. Даље Макијавело особито захтева, да се у војску не прима нипошто туђински елеменат, нарочито за старешински кадар. Он хоће да V војску долази само чист народни елеменат и овоме он највећу важност признаје. Све мушкиње од 17 до 40 година треба да подлежи војно] служби. Он дакле хоће општу обавезу служења. Дело XVII 27