Дело

МАКИЈАВЕЛОВП СТРАТЕГИСКИ ПРИНДИПИ 419 „Стари Рим и Спарта много су векова оили силни и славни вато, што су пмали дооЈзе војске. склопгвене из средине свош рођепог иарода. ГГрви и најглавнијп узрок нропасти Рима био је тај. што су у редове римске војеке увлачени туђинци најамницп Готи." Даље Макијавело, говорећи о рату, вели: „Сваки је рат законит и оправдан само онда, кад се отаџбина заштићава од противника, који јој претп. Ко сматра рат као занат и само о томе мпсли, како ће ратовати, тај је најлошији елуга евојој домовини. Народ који од рата етвара занат сурвава се и то брзим током у своју пропаст. „Атилије Регул, победпвши богате Картагиљане, није ни помишљао, да се на њихов рачун обогати, већ је замолио сенат, да се врати с војском у отаџбпну, наводећп за повод, да „треба поља и њиве да се уреде п сеју, јер су напуштене за време рата.“ У „ПаИ с!с 1а ^пегге.Д Ну : I. р. 319, лепо су карактерисане последице рата: „Кт џпегге 1аћ 1ез \то1епг8, е! 1а рајх 1ев 1аћ репНгеА Све ово, што Макијавело вели, јасно доказује, да по његовт мишлењу личност вође треба да је на впсоком ступњу морала. Воћ треба да гледа на рат као на средство за победу и то само у том случају, кад противник загрози домовини. Кад се једном рат отпочео. треба га са највећпм напрезањем и енергијом изводити. Не треба ништа штедети. него све што је кадро да се бори са противнпком известп против њега. Девиза је: аобедити или умрети. Од вође Макијавело захтева : „дубоко и озбиљно нроучавање ратне хисторије, проучавање великих војековођа. Вођ је дужан да впди све случајности, које утичу на победу и.ли. обратно, на пораз, те да ово последње уме вештачки отклонити, а првим се користи. Вођ треба да се угледа на велике војсковође прошлих времена. Тако се Александар Велики угледао на Ахила, Цесар на Александра. Сципион на Кира." „Војсковође старих векова увек су се одликовале храброшћу и уздржљивошћу. Они су са својим војницима де-