Дело

420 Л Е Д 0 лили и подносили заједно све муке и опасности, а били су први пред њима, кад је дошао моменат решења.“ Све ово, што је још Макијавело о вођи исказао, потврдило је доцније много писаца. Данас се ово исто захтева од једног доброг вође : самосталност у раду, тако звана иницијатива, брижљиво проучавање ратне хисторије са студовањем постунака великих војсковођа. Вођ по данашњем поимању треба да уме појмити опште принципе вођења ратова, да их у датим случајима уме корисно примењивати, да има творачког талента, те да саобразно ради са стварним приликама, а да .не буде шаблониста. У другом свом делу: пПе1 аНе пеИа диегга” — Макијавело детаљније и објективније излаже своје гледиште на извођење рата. И ако он и у овом епису своме није написао трактате о Стратегији, он је онет зато изнео главне основе (тах1шеб) Стратегије, на којима она увек неизменљиво и стално иостоји. Сви ови стратегиски максими ресултат су Макијавеловог нравилног и логичног мишљења. Ове принципе вођења рата Макијавело је изложио у горе поменутом своме делу, и ми их отуда вадимо. Његове поједине принципе ми ћемо компаративно изнети, излажући и сувремене принципе ратовања. Из ове компаративе јаеније ће се увидети, како је дубоко појмио Макијавело вођење рата — Стратегију. — СВРШИЋЕ СЕ -V * \\