Дело

КЊИЖЕВНОСТ 467 је нетачно, него да, показавши општи карактер пишчевих погдеда, обра тнмо пажњу читадаца па Факта, на основу којнх су изведени. Немидо дира човека, који је искрено одан споразуму Срба и Бугара, кад внди, како се један преставник бугарске интедигенције користи нашпм народннм недаћама, да њима утврдн у Бугара веру да је њихова будућност. А отуда је прпродан закњучак, да онда споразуму нема месиа! Дао би Бог, да струје, које се пзазнвају оваким писањем, н:- доведу Бугаре до онаквнх народних потреса, какве смо ми издржади, па, хвада Богу, живи остади ! Чврстина се показује у несрећи, а нас .је срећа давно оставида, али не и пздржљивост. Бугари нису издржади ни један јачн народни иротрес, да бп се могао вндетн, колпко ће им морадне јачине остати посде њега. Да докаже да Бугари пмају више изгдеда на победу, писац се позива и на један Факат који је тачан н од значаја за процену овога питања: Србија је гушће насељена, али је становништво растурено по мадим селима и засеоцима; у Бугара је са свим обрагно. Варошко становништво чини у Бугарској 28.35°/° (1893Ј, а у Србијн 13.25® <ј (1890). Практпчност привлачи Бугарина да се селп у вароши, а то показује његову експанспвност и залога је за бољн наиредак у економском н кудтурном иогдеду. У Србнји где становништво погдавнто живи по седима и где и вароши диче на села нема главне погодбе да се развије у већој мери индустрпја, па ма се како она заштићавада царином на увоз. Бугарска стоји V овом погдеду много боље. У њој се израђује од сировпх пропзвода много што шта и извози на страну, п с тога стоји на већем ступњу у у реду културних држава. Усдед већег броја великих вароши јавља се све већа потреба, да се подижу н умвожавају саобраћајна средства, која помажу са своје стране да се кудтура дако ирп.ма и распростире у све крајеве. Те су прндике, веди посац, допринеде ту су Бугари придагоднији н способнијн за модерну кудтуру, него ли Србн. У свези је са већим насељима. по пишчеву тврђењу, и нревага Бугара над нама и у погледу народне просвете. Да то потврди писац наводи ову табдицу о стању основног шкодовања у Србијн и Бугарској: . о ... ? §;?» 2: НА 1000 СТАНОВНIIКА Д Р Ж А В Е О Н < 2 С-ч 1 ^ ^ 2 % | ^ а = ^ о ~ % ◄ < ? = < О 3 1 к Еч >5 < . к гп _ ” О 3- § < н а о ^ >-. а г, м о = м ^ = Србија 1890-91 2161961 767 1421 349546 57046 0.35 0,66 161,68 26,48 Бугар. 1894-95 3310713 4481 8329 5528851317094 1,33 2,57 167,00 96,02 Кад бп се човек задубио само у ове бројеве , без освртања н на друге погодбе које се морају у рачун узимати при оценн питања ове врсте, морао бп Бугарима завидети и чудпти се њихову напретку, којије, по овим бројевима судећи, огроман. Не знамо да лн су и ови бројевн