Дело

4(38 Д Е .1 0 онако тачои као они у статистикама бугарских школа у Маћедонији, али с поуздањем смемо тврдити, да је основна школа код нас на поузданнјим основима и да даје бол>е резултате, него ли у Бугарској. Бугарско се учитељство нн сравњивати нс може са нашнм на у погледу спреме н квалиФикација, ни у погледу материјалне обезбеђеностн, ни у погледу угледа који пма у народу. А на учите.Ђима је основна школа. Бројеви узети сами за себе не вреде много: вредност пм дају резултати, који треба да су њима престављени. Сем тога, кад је реч о оваком једном деликатном питању, ннје од мале важности упустптп се и у оцену умних и моралних особина н народа и интелпгенције која народу треба да је вођ. За ово иоређење нисац је могао лако прпбрати доста података. Он је то пропустио да учини, п с тога му краЈњи закључак нпје онако поуздан, како би он, као добар патриота бугарски, хтео н желео. * Што је г. Пширков пропустпо да учини, учннпо је Д-р К. Крстев, којп је, поводом једног чланка о народној просветн у Руспјп, штампана у јануарској свесци руског часониса „ВКстникђ Еврогш“, пзнео своје мисди о бугарској интелигенцијџ.л) Слика у којој нам г. Крстев прегставља бугарску интелигенцију изгледа нам да Је онолнко псто песимистнчна, колико су закључцн г. Ишнркова онтимнстнчни. Писци су обојица младп људи и добрн родољубн, али су нх нсте нобуде одвеле супротннм закључцима. Док г. Иширков погледа са иуно светлнх нада у будућност, јер му садашњост изгледа у свему ружичаста; дотле г. Крстев, цртајући сувише мрачним бојама интелигенцију, не претсказује славну будућност народу, коме она треба да је вођ. Истина ће бпти свакоЈако но средини: стварност неће бити ни онако светла, како се чини г. Иширкову, нп онако мрачна, како је преставља г. Крстев. Пнсац чланка у „Вћстнику Европи“ истнче две несимпатичне особпне, којима се, по његову мпшљењу, одликује бугарска ннтелигенција: безидејност и антисоцијалност Д-р Крстев, примаЈући ову карактерпстпку као тачну, рад је да открпје својим чланком узроке овој појави. После ослобођења Бугарске настала је једна реакцнја према стању које му је нретходило. Смели борци из доба ире ослобођења нађоше се од једном као неким чудом спасени ропства н свих оних опасности, којима су у њему бпли изложени. Неста опасностн, које су угушивале аннмалне инстинкте, али се не јави никаква нова, велика мисао, која би запајала душе новом свежином. На место патриотског одушевљења дође трезвено и „разумно“ чување „доброг имена“, стеченога гласа — грубог интереса. Наступи епоха у многоме слична кризи, коју прежнвљује сваки појединац, кад му се сновн и жеље остваре, или кад изгубе пређашњу чар. Не јавише се новп ндеали, које би иео народ прихватпо и тиме се 11) Мислв кн>- стр. 3—13.