Дело

ТРШШТЕ ЉУДСЕИХ ТАШТИНА РОМАН БЕЗ ЈУНАКА НАПИСАО ^ИЉЕМ ЈАекпис Текере ПРЕДЗАВЕСОМ Док управитељ овога Позорпшта с луткама седп пред завесом од бине и гледа у Тржиште, њега спопада осећање дубоке сете при свестраном пспитивању овога шумнога места. Ту се врло много једе и пије, заљубљује и кокетује, смеје и обрнуто, пушп, придиже, бори, пгра и гуди. Ту се хвалнше протурају кроза галаму; ту намигивала пиље у женскиње, кесароши секу кесе, полпцајци будним оком мотре. Ту се надри-лекари деру нред својим шаторпма (остале све надри — да носи мутна Марица!) Ту сеоска момчадија блене у наФракане играче и јадне маторе превртаче, док им виткопцсти вештаци претресају пазухе. Да, то је Тржиште људских таштина, не баш морално место, па нн весело, н ако веома шумно. Погледајте и на лпца у глумаца н комендпјаша, кад се врате са својега иосла. Тома Будала прво ће опратн шмпнку са својега лица, пак ће онда сести са женом п малим Џаком Пудпнгом за ручак иза завесе. Још мало па ће се завеса подпћи п он ће се преметати пред вама впчућп: „Бро јутро!“ Човек склон расуђивању пеће осећати тегобу од своје веселостп и веселостп оконога света, док буде пролазпо кроз ову нзложбу, бар ја тако мислпм. Овде плп онде дирнуће га илп забавитп каква хумористична плп дирљива еппзода. Ту лепо детенце, што блене у колачареву шатру; овде лепушкасто девојче што црвепи, док му драган бира, чиме ће га даровати о вашару; тамо Будала Тома, који евоје удове морп и извпја, као п удове своје иородице, да би имали од чега живетп. Алп је општи упечатак нрс тужан него весео. Кад се такав човек врати кући,