Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 41 ■сешће за свој сто и одати се својим књигама или другом којему посду, трезвен, са пуно размишљања и саосећања. У овој приповеткп о Тржпшту људских таштина ја и не тражим другога морада Многн сматрају да је Тржиште као неморадпо место п не луштају тамо своју породицу и своју посдугу. Ко зна, да ли ннсу у праву ? Адц онн, који друкчије мнсде, иди им се и не мисди, иди су скдони саркасму, могу, можда, тражити н да уђу на пода часа, и да разгдедају преставу. Та овде има свакојаких призора: ужасних бојева и ведичанствених трка и призора из вишега света, а и прпзора нз врдо средњег света, и љубавпих сцена за сентпментадне, и даке комичне работе, а све то пропраћено наддежном сценеријом, п особпто осветљено ауто ровим сопственим светидом. Шта осгаЈе још управигељу овога позоришта да рече? Да призна љубазност, којом је прпмљен у свима гдавним градовима Енгдеске, куда је његов театор продазно, и где је најљубазније предусретнут од свију уваженнјих гдаспда, штампе и вишега и ннжега пдемства. Он се са поносом сећа како су његове дучице задовољиле и највише кругове цедога царства. Чувена лучица — Века, игра неописано гппко, веседо, и фино Лутка Амалија, и ако је имада ужи крут обожавалаца, ипакјебида одевена од вештака са паЈвећом брижљивошћу. Лутак Добин изгдеда споља неотесан, ипак игра и врдо забавно н природно. Многи су заводеди и забаву мадих неваљадаца. Он моли, да пзводите обратити нарочито пажњу на украшену сдику безбожнога пдемића на чије се украшавање ни у чему није штедедо, најзад отпћн са Ромнм Дабом на крају ове чудновате преставе. Са тим уверењем, а још уз дубок поклон поштованим муштернјама управитељ се овога позоришта повдачн, и завеса се диже. Лондон, 28. Јуна 1848. годипе. II ГААВА Ч II 3 В II к М а л Једнога ведрога јунскога јутра, у —наестој годннн овога столећа ка жедезној капијп Мис Пинкертоновога завода за васпитање девојака у Чизвпк Маду јураху једна породпчна кода са два товна коња у сјајној опремп. Претпо кочијаш, са тророгим шеширом и у вдасуљн. терао је коње брзином од четпри миље па час. Кад кола стадоше распдете своје нгаве ноге сдуга Црнац, што је до кочнјаша седсо, и кад повуче за звонце најмање се двадесет мдадих гдава указа на уским прозорима ове старинеке куће од опеке. Адн бн пажљиво око могдо одмах опазити црвенп ц мршави носић у Мпс Џемајме Пннкертонове нзнад саксија са •здравцем у прозору њене спаваће собе.