Дело

42 Д Е .1 0 — Ово су кола г. Џона Седлеа, сестро; звонио је Самбо, Црнац; на кочијашу је нова, црвена хаљина — рече Мис Џемајма. — А, јесн ли посвргаавала све шго је ваљало спремнти за одлазак Мнс Седлејеве, Мис Џемајма? — упита лпчно Мис Пинкертонова, та величанствена ледп, Семирамида пз Хамерсмита, прпјатељица доктора Џонсона, па чак п донисница и саме Госнође Шапун. — Још од четири часа јутрос све су девојке биле на ногама, те јој опремале куФере, а спремилс смо јој п читав дењак цвећа. — Боље реци Ђоисрие!, сестро Џемајма, то лепше звучн. — Е, добро, иукет, као прави навиљак сена. а у Амалпјпну сам ручну корпу метнула две бочице са водицом од шебоја за госпођу Седле, п упуство, како се та водица прави. — А ја мислим, Мпс Џемајма да сн саставила и рачун за г. Седлеа. То је ово, је ли ? Врло добро. Двадесет п трн Фунте и четири шилинга. Буди тако добра те адресуј на Племенитога Госаодина Џона Седле. Запечатн и ово пнсамце, које сам ја писала његовој госпођи. Мпс Џемајма је тако јако ценила својеручно ппсмо своје сестре, Мис Пинкертонове, као да га сама краљица писаше. Зпало се да Мпс Ппнкертонова лично пнше родитељима својпх учепица само онда, кад ове остављају њен завод. Иначе је писала само једаред, кадје јадна Мис Берчова умрла од скрлетне грозннце. И Мис Џемајма је мислила тада: ако Госпоћу Берчову ишта узмогне утешити што је кћер изгубила, да ће то учпнити онај побожни и речити састав, којим јој је Мис Пннкертонова о том догађају јавила У овој је прнлицн аисамце Мис Пинкертонове овако гласпло: -Госпођо, „Чизвпк Мал 15 Јуна 18... „Част ми је, а н срећна сам што шаљем нежним родптељнма њпхну Мис Амалнју после шестогодишњега бављења њенога у мојем заводу у Чпзвик Малу као младу ледп, која је досто.јна да заузме присто.јно место у њиховом углађеном и преФињеном кругу. Врлина оннх, које одлпкују младу Енглескињу, онога образовања, које јој прнпада по рођењу и стању, неће недостајати у љупке Амалије Седлејеве, којајевеома омилела својом наставницнма ариљежањем н аослуигногиКу, икојајесвојом пријатном умнљатошћу освојила и старије и млађе другарице.и „Њени ће пријатељи увндетн да је она у Муспци, Игрању, Правопису и у свим врстама веза и рада са иглама ностигла и најиретераниЈе жеље њихове. Могло бн се још доста пожелетп у ГеОграФПЈи, али вам препоручујем као преко потребно: да она за прве трп пдуће године загрева столицу једпо четири часа дневно, како би се усавршила у тој одличној дисциалини, ко.ја је толпко потребна за свако младо, савремено женско.“