Дело

ТРЖПШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 43 „Видећете: да је по Основима Вере и Морала Мнс Седдејева достојна онога завода, којп је почаствовао походом Великн МекспкограФ, а којп је закритиковала и чувепа Госпођа Шапун.“ „Полазећи из Чизвнк Мала, Мис Амалија носи собом срца свију њених другарица, и одапу пажњу своје управитељице којој је част потписати сс „Вама, госпођо, најпонизнија и најобвезнија службеница Варвара Пинкертопова. „Р. 8. Мис Шарпова прати Мис Седлејеву. Особито се умољавате, да се Мис Шарпова не задржн никако дуже од десет дана у РаселСкверу. Одлична породица, код које је она апгажована, жели је имати на својем располож^њу што је могуће раније.“ Кад свршн с овим инсмом стаде Мис Пинкертонова исписивати своје име и име Мпс Седлејеве на чистом листу Џонсоновога Речннка, које би интересантно дело она неизоставно поклањала својим ученицпма кад би се ове селиле из Чизвик Мала. На завоју ове књиге штампани су билп: Неколико редака уауИеннх младој девојци при њенон одласку из аансионата Мис Пинкертонове, од аокојчога ауноаоштованога саомена Доктора Џонсона. А име тога ЛексикограФа ннје нн силазнло с усана ове одлнчне даме, јер једна посета, коју је он њој учинно, прославн је и усрећи. На сестрину заповест да донесе пз ормана „Речник,“ Мис Џемајма допесе два прнмерка из дотичне оставе. Кад Мис Пинкертонова сврши исиис у првом, Мис Џемајма јој нерешљпво и врло илашљиво подпесе п другп. — За кога овај други, Мис Џемајма? — упнта Мпс Пинкертонова претерано хладно. — За Веку Шарпову — одговори Џемајма, а сва се стресе и поцрвене до ушију узмнчућп од своје сестре. — За Веку Шарпову, и она одлази. — Мис Џемајма! — заурла Мис Ппнкертонова, као да јој грло деру сва велика, почетна нисмена. — Јесп лн ти прн себи? Остави ту књигу у орман, н да се од данас ниси викад внше усудила на толику слободу. — Па, сестро, једва кошта два шилпнга и девет пенса, а сироту би Веку то убило, кад не би и она једну књпгу добила. — Иошљи ми одмах Мнс Седлејеву — рече Мис Ппнкертопова Не смеде сирота Џемајма ни зуба више обелити. те оде збуњена п јако узбуђена! Отац је Мис Содлејеве био трговац у Лондону и прплично богат човек, а Мис Шарпова је била бесплатна ученнца, за коју је Мис Пиикертонова, како је сама мислила, учинила много и без указивања оие високе почасти са речнпком