Дело

44 Д Е ./1 0 II ако ипсмима школских управнтељида ваља веровати таман толпко, колико н гробнпм патписима, опет се често десп да гдекоје лпде, које је овај свет оставило, истински заслужује хвалу, коју му је каменорезац над костима нзрезао да је добар хришћанин, добар родитељ, добро дете жена или муж, које одиста оставља пеутешну породнцу, да за губнтком жали. Тако се и по жепским и но мушким заводима покаткад десп, да који ученик или ученпда одиста заслужује оне похвале којпма их обаснпљу њиховп непрнстраснн наставници. Мпс Амалија Седлејева билаје женско чељаде баш те ређе врсте, те не само да је заслуживала све што Мис Пинкертонова љој у похвалу рекла, него је у ње бпла још многа днвна особина, коју ова напућена матора Минерва није могла заиазити са разлике у сталежу н добу старости између ње н њене пнтомпце. Не само да је Мис Седлејева умела певатп као шева или госпођа Бплпнгтонова и пграти као Хилисберг нлп Парисо на још особито лепо вести н писати без погрешке као пз Речпика, него је њој н срцс бнло тако нежно, тако је била умпљата и блага, да је њу заволео свако, који се год позиао са њом, од саме Мпнерве, па до оне сиромашне девојчпце у перноници и ћораве колачареве кћерн, којој је било допуштено једном у седмнци продаватн свој еспап младпм госпођицама у Чизвик Малу Од двадесет п четирн младе девојке у заводу дванаест их је бпло њенпх , приснпх н нераздвојпих другарица. Нн сама пакосна Мпс Брнгзова ннје никад о њој ружну рекла. Надувена Мпс Салторова (упука лорда Докстера) прпзнаваше: да је њена појава днвна: а богата мулаткпња пз С. Кпта, са вунастом косом, тако је силпо плакала онога дана, кадћеАмалнја поћн. да су моралп послати по др. Флоса п скоро је угушптп спловптпм мприсима. Као што се може погађати и по сампм одлпчнпм врлинама и високом положају Мпс Ппнкертонове, оданост је ове бнла прпбрана и достојанствена, али је дотле Мпс Џемајма већ неколпкопута јецала при помисли: да ће Амалпја отнћп. И само да се нпје бојала своје сестре, н њу бп снашли онаквп нстп припадп, као и паследнпцу нз С. Кита (која за обадве платп). Толико се раскоши у туговању донуштало само онима, које су обашка ручавале. Чесгпта Мис Џемајма водила је све рачуне, старала се и о нрању и о крпљењу н о пудппгу и о тањиру и о лонцу и о слугама.... Алп нашто и о њој говорити. Вероватно: да ми о њој нећемо од сада па до краја ове приче нпшта чути, н кад се велика гвоздена решетка сад за њом затвори, да она н њена страшна сестра нпкад внше неће ућн кроз њу у овај мали свет у нашој причи. Али како ћемо се мпого пута у њој сресги с Амалијом, није на одмет рећи, ради бољега познанства са њом: да је то бнло омалено, љупко створење. А и ирава је срећа, и у животу н у ромапима, где (а особито у оследњнма) има спјасет нигкова последње врсте, што ћемо имати сталнога другара у тако пскреном н тако добродушном створењу. Како она није ннкаква јунакиња ннје пам од потребе ни оппспватп њену личност. Све