Дело

494 Д Е Д 0 нраведније, кад и тако лепо начитан човек као што је М. Цар и такав -зналад клас. старнне као шго је г. Зима могу чинити сличне омашке. А сад да идемо даље. За једну од највећих иогрешака Војислављевнх протпв клас. старине сматра г. Зима то, што наш песник често меша грчка имена богова с латпнским. Он ту иогрешку помиње на више места (стубац 634., 635., 658., 560., 662.), а неколико нута и с подсмехом : „ Али песииди знаду и оно. што је нама осталима чудно“ (558.) или „Пошто се римски богови међу грчке па Олнмп уселнше, како видесмо у песми Питија итд.“ (662). Како Је то по њему велика иогрешка, види се и нз ових речн: „Вндимо дакле на грчком земљишту све грчка и латидска имеиа митска иобркана, што — мало речено — некако чудно изгледа" (636.). Пре свега мени је особито жао, што се г. Зима овде а и иначе врло често служио ироничним тоном и подсмевком. Из два разлога бар то није требало чинитп: што је била реч о покојном човеку, чија успомена на крају крајева свима нама треба да је света, и што озбиљну критичару лрнличи и озбиљан гон. Ја сам уверен, да је та црта г. Зимина рсФе^ рата свакога, који г. критичара иоле боље познаје, немило дирнула. Много је међутим крупнпја ствар, што у пзнесенпм примернма нема никакве погрешке. Г. Зима је ту на криву иуту. Војислав не меша грчке и римске богове, него само нмена њихова, а то нпје све једно. Као што је познато, доцније су се главни богови грчкп и римски пндентиФнковали и Зевс и Јупитер, Хера ц Јунона, Херма и Меркур нтд. итд. значили су нсто. Није ми потребно наводнти доказе, како Латин Зевса и Херу (а тако је и с осталима) зове Јупитром и Јуноном, као и своје врховне богове. За нас дакле све су ово по два имена за једно божанство и онда није ништа рђаво кад у Војислава нађемо заједно Зевса п Јунонуили тако што Ето Шнлер у спеву 8ете1е исто тако радн, а у његово класично образовање ннко не може посумњати. Догађај се, који он ту опева, збива у Грчкој (у Тиви) а лнца су: „ Јипо, 8ете1е, —, ЈирИег, Мегсигдаље, у самом почетку Јупона говорн: „Вт кћ... тсћ(; сИе СгаШп Јез ћеггзсћепЈеп 2еиз?“ а у иочетку друге сцене стоји: „Мегсиг (кшеис1 тк §езенк1;ет Наир1). 2еиз!“ итд. Исто тако није ништа погрешно пп тоштоуједној Војислављевој песми Херма свој штаи зове кадуцеј, ирема дат. саЈисепз, а не сраДбо?, како се тај штап — по г. критичару — грчки звао. II о том г. Зпма говорн с нуно подсмеха, међутим сам упада у такву погрешку да је просто за не веровање. Баш н даје 'рсфбод грчко име за саЈисеиз, не би било криво рећп кадуцеј м. рабад (Г.) или рабда. У српској песми неће један грчки бог назпватп своје ствари њиховим грчким пменима, него онима подкојимасу оне нама познате. Познато је такођер. да многе ствари за које су знали и Грцн и Римљани ми често зовемо само латннским именом. Штап бога Херме н штап Меркуров једна су ствар, као што су и Херма и Меркур исти бог. У нашој се књпжезности ретко помиње тај атрибут старог боговског глас-