Дело

КРИТНКА II БОБЛНОГРАФИЈА 495 ника, алн, колико се сећам, кад би се поменуо, увек је зват кадуцејем. Тако је, рекао бнх, н у Француза он познат само под именом са4исее. Војнслав је дакле у пуном праву. По г. Зимп пак онда би требало грчка божанства уопште грчки да говоре у Војислављевим песмама а не српски. — У нсто време прпмедба г. Зиме погрешва је н с тога што се 'рофбо; не може индентифнковати с сабисеиз — барем но мом мишљењу. ТајЗбо; је име мађијског арута Хермнна а кадуцеју одговара грчки хтјрбхг^, Хермнн гласнички гитаи, који је нстпна врло вероватно постао пз рабде, али који нпје што је опа. Далеко од мене помисао, да је г. Зима игде у овом чланку хтео да показује своје знање класнчппх ствари, алп ову замерку н још неколпка места, бојпм се, многи ће тако објашњавати. У ст 632. читамо: „Ту је Феб оно, што "Нл-о: (сунце). Феб — тек доцкан постаде исто, што је Илнје.“ На што то ту? Тако се у ст. 634. вели, да је Војислав облике ФоуД и Х’.6р»Гј претворпо у облике Психеја и Ниобеја „можда за то, што се та имена у грчком језику свршују на г\“\ У ст. 633. г. крнтичар непосредно после замерке, да Војпславу Феб значи час сунце а час месец. каже ово: „Осим тога наводи се п Аполон као бог сунца на страни 165: — А п Дијана се паводи као богиња месеца на сгр. 128. — Тако и на странп 97. —“ Шта се тпме хтело да каже, сумњам да ће ико знати. Алп вероватно је врло, да ће многи и у том вндетп две погрешке Војислављеве противу старе мптологнје. То бп међутим бпло погрешно, јер у старпх и Аполон значи сунце као п Дцјана месец (гл. СаШ1. 34, 15—16 и Очсћ Ме1ат. 15, 196.). Но да иођемо једном редом с г. 3., јер ћемо тако лакше видетп, колико је у његову чланку примедба без основа. Војнслав је на једном месту рекао: -II полупијан Пан с гомилом веселих мома До трона Баховог стиже.“ На те стпхове г. Знма прпмећује (ст. 634.): „...премда доцнија мптска прича спомиње Пана у друштву Дионисову, нпак он није извикан као пнјанац.* Ја сам слободан на то одговоритп, да Војислав нигде и не каже, да је Пан пзвнкана пијапица. По њему он се само развеселпо, а то није протпвно схватању старпх, којп га често представљају окићена бршљаном н впновом лозом а једанпут н с рогом вина, како га је натегао (позната статуа „Флорентински Пан“). Г. Знма велп даље, да мптска прича не зна нпшта нп о каквом Бахову трону од мајског цвећа нптп о томе да бог вина на главп носн венац од ружа, како Војислав велп. По мптологијп то пстипа није тачно, алн зар се песнпк баш тако педантно мора прпдржаватн митологије п уопште клас. старине? Ја сумњам да је Шилеру ко замерао за гакве омашке, као н. пр. за оно, што у његову спеву 8ете1е Меркур клечн са спуштеном главом пред Зевсом, илп за оно друго, што у песмп Нес1ог8