Дело

49(3 Д Е Л 0 АћбсМе«! Хектор вели Андромаси: „(Згиг1:е тјг 4аз 8сћ\уег1 ит“ (мач у тројанском рату није опасиван но о рамену ношен). II са замерком што за овом иде ннје друкчије. Г. Зпми је чудно, што Церера у Војислава сеје једном двеће. Истина но митологији ова богнња сеје само жито, али ја бих песннку у таквим случајевима умео, као што рекох, мало и кроз прсте прогледати. Тим пре, што се такве снтне погрешке измакну ни сам не знаш како. Ето г. Зима на другом једном месту (ст. 660.) набрајајући Церерине атрибуте велн, да је један од њпх био и „котарица с воКем^ из чега да богме пзлази, да је Церера била п богиња воћа. Церера истпна има котарицу, сакШоз, али у њој није воће него су пољски плодови. Да идемо даље Војислав на једном месту помиње домаће римске богове .1аре у облику ларама. Г. Зима замера, што је употребљен женски род, кад су Еаге« тазсић Ја бих рекао да ово прелази у цепидлачење. Код нас се на гакве ногрешке тако рећи ни у специјалнпм дслима п у школскпм уџбеницпма не пази. На после зар то не може бити штампарска погрешка? Замерци, што је песник рекао Венусов кпп м. Венерпн, није место у чланку с натписом „Старинско труње грчко и датинско,* јер је то проста погрешка кротиву сраског језика. Не знам зашто је г. Знмп бесмислица (сг. 636) кад у Војпслава грчки бог Бореј тражи стан словенске богпње Ладе п кад у њега љутпћски рибар вели, да је впдео Бореја на Балтијском Мору. Г. Зима рекао бпх заборавља да је ово поезија н, још, има само то на уму, да се Војислав не ослања ту ни на какав податак нз клас. доба, као да то мора бптп. Та кад по Есхилу Прометеј може бити прнкован за стену негде на крајњем северу и кад тамо живп бог Окејан са Окејанндама, за што онда да Бореј — Северац не може отнћи на Балтијско Море и зашто да ту не може тражити Словенску Ладу ? Почетак критике несме „Питпјац гласи у г. Зиме овако (636.): „Јупитру мора да је јако већ ушао нектар у главу (против митске традиције, која нигде- не каже, да се Олпмпскк богови нектаром изопијају, то бпва у Бахову друштву од вина): јер му се чињаше, да внди на ноћном небу и Феба н Дијану (т. ј сунце и месец), кад вели, да после свршеног дана над земљом светли буктиња бледога Феба, и међ светилнма ноћи Дијана шста. Јупитер је у тој нрилпци врло весео, па познва п друштво своје, да буде весело, говорећи: „Весели будите, бози! Фаетон скоро ће доћи,“ т. ј. скоро ће огранути сунце. Дакле не само очи него и памћење помутило се том приликом Јупнтеру, јер је заборавио јадан, да је мало час имао Феба (сунце) пред очима, а сад вели, да ће скоро Фајетон доћи; заборавио је прп том, да Фајетоп није пме сунца него само епитет његов (г,гл:од сравгкт/ сунце жарко, Омир, Од. 5, 479 и другде); заборавио је тужан најпосле и то, да је он сам Фајетона, сина Илијева (сунчева), својим громом убио, кад је оно један дан сунчева кола те-