Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАФНЈА 497 рао, па, с пута скренув, земљу запалио (како Овидије у Метаморфосама 2, 1 и т. д. ириповеда), те се дакле не може вратпти.* Г. Зпма и овде сасвнм неправедно замера. Он зна да Војиславу Феб значп и месец. Дакле Јупитар није за то иијан, што ноћу види на небу и Феба. Још је мање пијан, шго вели, да ће ускоро Фајетон доћп. Он ннјц заборавио. да је мало час имао Феба пред очима, него је, као што рекох, г. критичар заборавио, да у Војислава Феб значи и месец. Што се тиче Фајетона, нстина је, да је њега једном Јупитар убио н да се он више не може враћати, алн овде о њему није реч. Војнслав тај израз упоТребљава у смнслу „сунце“, као што то чинн и Вергилије у Аеп. V, 105: ЕхзресШа Лез абега! попатдие зегепа Аигогат РћаеШопИб ес[и% Јат 1исе уећећаиг. Дакле отпада и оно, да је сраеОчо'/ само атрибут сунца. Даље, говорећи о истој песмп, г. Зима замера, што се Доњи Свег ту зове Аид. „Аид (’А'бг^, генетив ’Асбао и ''Атод, п т. д.) то је нраво пме бога Доњега Света... Тек доцннје значи "Асбтј? н то што Тартарос (Доњи Свет).а На то се по обичају надовезује подсмевка. Алп г, Зима нема, рекао бих, ни овде право. 'Асбгјд и *АТ$ су само старији и песничкн облицн речи "Асбт^, и онда Доњп Свет можемо мп назнвати и Аид, старпјим обликом доцнијег имена није познато да су то и стари чинили. Особито у поезији. Во.јислав каже у овом спеву да је Питију Плутон затворио на двадесет дана нре овога догађаја, да Хера пе би до.знала да је он Јупитаров снн. На то г. 3. вели: „Смешно! — Питију пустише да нарасте велик ц да иокаже опаку ћуд своју, а тек се онда сетише, да га греба уклонити, да не би како љубоморна Ира за њ дознала. Требало .је с њиме то учинити, док беше у пеленама, као што учшшше у своје време с Дивом (Зевсом), да га не нрогута Крон, отац му, што овај беше учинпо са старијом децом својом. Баш је наиван тај Плутон, кад мисли, да Ира не зна већ давно за ту тајну : жена тако што да не дозна, па још љубоморна богиња Ира!“ Ја мислим да можемо ово оставнти без комевтара. Г. 3. наставља: „А к томе Плутон држи, да је Див сасвпм под папучом своје жене, кад га тако страшно њоме плаши велећи: „Ал’ за те, Јупитеру, највећи то је стра: Јер тешко теби ће бити, кад дозна за њега Ира, Како је љубоморна и зла!“ „Ко је чнтао Омирове песме, може Дива друкчије познавати. (Вндн, иа пример, у Плијади 1,561 и даље; 8, 447; 15Д6 и другде).“ Г. Зима има овде, чини мн се, само у толико право, у колико је Јунитар доиста па крају крајева господар нрема Јунопи, али је ипак познато, да је њена љубомора толика, да он воли не распаљиватн је. А уме она п да му напакости! Дело XVII 32