Дело

502 Д Е .1 0 Г. Губернатис је потпуно свестан тешкоћа, „на кдје нанлази стран писац, кад узме да начнпи нортрет народа, који није његов.“ Тешко је деФиннсатн природу каке особе, а куд н камо теже приказати један народ. Што је оп и покрај свега тога подузео, да „својнм срнским пријатељима* да књигу о њиховој земљи, то је због тога, што је „драж предмета врло велнка“ и нскрена његова жеља, да тако посведочн своје симпатије Србији п народу у њој. Дело г. Губернатисово нема ннкакве научнс претенсије, нитп је аутору намера била, да му да какав научнн карактер. Не бн се могло ни захтевати од њега, да за тако мало времепа нзради тачан оппс српскога народа, н да за трн дана, колпко је био овде, види н забележп све што му је нужно за пресуђење о моралном, политпчком, културном и економном животу Срба у Краљевпни. Из историје наше, коју је гп ех1еп8о саопштио. писац је градио закључке за будућност, а људи с којима се V Београду састајао, утврдили су његово мишљење о здравој националној свести српскога народа п животној снази српске државе. Видео је, да Србија носп карактер модерне државе, да је њена интелигенција многобројна п њено политичко уређење ипак солидно, ма да у Европп. са честпх иромепа и пзненађења, много нута у то сумњају. Прп читању ове књпге обузима известан осећај здраве п крепке наде, пролазп кроз душу расположење, које разведрава и разгонп брпге, које мн овде у Србпјп често, готово беспрекидно брннемо. Ипак није све ружно у нашој земљи, јер ето страни људи долазе к нама, впде нас на дому н на послу, нађу много чега доброга и ппшу о нама књиге, у којима нема ни једнога листа, да је што нокудио. Руго н. пр. г. Губернатис је похвалпо чак и начин, на којп наша општпнска управа мисли уредптп Београд, то, што се нама до данас још пије успело .допасти. * У књизн Губернатисовој има једанаест одељака. У њима се говори о варошпма у Србнјн, о сељанима, о цркви и просвети, о спољашњпм п унутрашњим односима и т. д, Последња глава, у којој је г. Губернатис изложио своје успомене из својега тродневнога бављења у Београду, намењена је нашнм најугледнијим људима и прошарана њнховпм сликама. Г. Губернатпс се упознао, као што се каже, са врховима наше интелнгенццје и старао се, да наше људе нрикаже онако, какви они одиста н јесу. Нама овде, пошго се међу собом добро познајемо, може по где што изгледати н непсправно, алп нам нпак мора бити мило, кад видимо, да људи, свуда у свету познати, могу п у нашој земљи наћн друштва за се, и пред Европом потврдити, да Србија није сиротна умним снагама. За своја саопштења о економскоме животу народа нашега г. Губернатпс се послужио књигом Рене Миле-а Ба 8егМе есопотгце е1 соттегсш1е и врло се много задржао на описивању наше Задруге, која ненрестано привлачи пажњу европскпх писаца. Он је ноређао готово све, што је најинтересантннје знати из задружнога живота, и ннје оставпо неспо.