Дело

КРИТИКА 1Т БПБ.1И0ГРАФ11ЈА 503 менуте чак ни дужпостн редуша, ни обичај моба (у књнзи стојн тоЛа). У опнсу његову задруга се и пред нашим очима показује у лепшој светлости и он јој позајмљује некакав чисто пднличан карактер. Све је, велп, у срнској задрузи зачнњено извесним ноетскнм шармом. Српскпм жељама г. Губернатис поклања много симпатпје. Он с неком адмирацијом говори о нашнм сељанкама, које н у пољу раде најтеже послове п у кућп се о свему старају. У часовпма одмора, док се крај њнховнх ногу деца играју, оне слушају старешнну задруге кад гуди уз гусле народне песме или легенде, н после их својој децн казују, кад пх успављују или иза сна буде. „Све је то просто, чпсто и даје српскоме 1о1к1оге нарочиту драж н лепоту. Г. Губернагпс малчице прекорева наш народ за немар н закључује, да су наше привредне прилпке прилично запуштене. Србпја је пуна природнпх богастава и Бог ју је обдарио неоцењеним даровима, али је она далеко још од тога, да отуда извуче све могуће користп. Утеха му је међу тим у томе, што је народ српски интелпгентан и Србија Богом благословена, па се отуда много шта може очекиватп. Идући тако редом за различптнм ннтересантним странама нашега државног и националног живота, г. Губарнатнс се свакпм редом задахњује све искренијом симпатијом за Србе и све дубљим убеђењем у њпхову сјајну будућност. Он својнм духовним очнма већ види обновљено старо српско царство п круну Душанову, како се блпста на глави новога ерпског цара, који ће под својим скиптром саставити растурене делове и председавати судбинн једне снажне п велике државе српске, која ће Душацову надмашпти снагом, сталношћу п просвећеношћу. Италпји г. Губернатие препоручује најискренију љубав за ствар српскога народа. Ои, који је лично учествовао у славне успомене ВГ80гдгтепГо ИаИапо, у чијем су сећању остале дубоко урезане реминисценце пз мучнога жнвота раскомадане Италије, не помишља нп за часак да ће прпродна п света тежња српскога народа јединству, нанћи на индиФерентност код Талијана, који су својом крвљу освештали и узвпсили начело народносно. II ако се у тој толпкој љубави за праведну ствар нашега народа г. Губернатпс мало и нребаци, заступајући идеје, које, на први мах изгледају, као спасоносне за пас, али се дубљом студијом показују као потпуно несагласне са нашим народносннм задацима, за то се не може прекорети. Није ни дано ни могућно једноме човеку, да нз комнликованих прплпка нолитичких на Словенскоме Југу. издвоји чпсту и несумњиву истпну н да, тачнпм распоредом свију чињеница, прорече будућност п у времену, које долазн. свакоме одреди право место. За срнску читалачку публику главно је то, да је г. Губернатис акцептирао нашу народну мпсао у свом њеном пространству, да је у њену одбрану пред Европом заложио свој велики ауторитет и да је, студирањем живота п особина народа српског, излагањем његове исторпје, расветљавањем његових праведннх претен-