Дело

КРПТНКА II БПБЛНОГРАФИЈА 505 Када би се Месетеве мене свршавале тачно за по 80 дана, те година пмала уираво 12 једнаких меседа — тада би овако рачунање и подела времена било веома просто п без икаквих пометња. Ну незгода је баш у томе, што се мбне Месечеве свршавају за неколнко часова пре свр гаетка 30. дана (скоро за 29 и по дана), те би, према томе и годнна трајала око 12 н по месеца. Тежећн да ову меру (Месечевих мена) доведу у неку сагласност са мером године дана (једиог обилажења Земље око Сунца) сгари су календарп долазили у таку забуну, дајеовајако отежавала њихову употребу. ПГга се све радило, да би се отклонила ова грдна тепг коћа у састављању календара — нема толико везе са предметом, којим се ова расправа заппма, с тога ћемо се задржати само на оннм битним нромепама, које су задешавале разне календаре и у чему бн се састојала нромена нашег календара, но нзнесепом иредлогу г. писца. Да је у грађењу календара сва незгода у томе, што се Месечеве мене свршавају за не пуних 30 дана (29 и по) — томе би се лако доскочило, када бн нанзменично узимали месеце са 29 п 30 дана. Али н сама пернода од 29 и по дана, у ствари је краћа за 34 сата. У току од 3 године рачунање би показало један цео дап мање, дакле се сваке треће годнне мора једном месецу додавати по 1 дан. — Када би по самом Месецу бројалн године, онда бп дакле .за 12 месеци пмали годину од 354 дана (свака трећа ио 355 дана). То би пак значило: да би се овака Месечева година (коју г. писац често помиње, а нигде не објашњава који је то нптервал времена) завршила на неких 11 дана пре, но шго Земља сврши цео свој пут око Супца, дакле пре но што отпочне ново годншње доба. Овака година нпје, дакле, имала сагласностп са кретањем Земље око Сунца, које се мора узеги као једна мера времена (права годпна). Мухамеданци се п данас држе оваке — Месечеве године. Да бн избеглн ову велпку календарску ману, старп су Гпмљанп сваке друге године, просто уметали по један нов месец (т. зв. Мегсебопша) — једаи иут од 22 други пут од 23 дана између 23. и 24. Фебруара (календар Нуме Номнплија). Оваке нетачности у ноделн п незгоде у рачунању по менама Месечевнм, морале су натератп већнну цнвилизованих народа старога доба да ианусте овакав календар. А једннп разлог, ради којег су га одржавали, био је у извесним религиЈСким обредима, којима су пропраћалн сваку појаву младог Месеца — што се и данас одржава код Јевреја и још иеких нсточпнх народа. Стари Егппћани делили су годину у 12 месецн (свакп по 30 дана) н још 5 допунских дана, а то укупно чипи 365 дана- Како је пак права дужина године за око 6 сатн в е ћ а (од 365 дана! то ће сваке године равнодневица (пролетња на нр.) наступати за по 6 сати доцније (ношто се дакле завршила претходна година), дакле ће за 120 година равнодневнца настати после једпог месеца (30 дана). Кад прође 1460 годипа, по овоме бројању, тада ће почетак сваког годишњег доба — пошго је прошао кроз свих 12 месеца —