Дело

506 Д Е Л 0 падатп у исти датум као и у ночетку опе велпке нериоде, па тако ићн на даље Ову су иериоду Египћани звадп сотис ц тачио трајање одредилп јој на 1500 година. Та је збрка код старпх Грка у неколико отклоњена увођењем т. зв. циклуса година (иметона“) у 5. веку ире Христа. Циклус се овај састојао од 19 година, за које се време пзвршн 235 мепа Месечевнх (нов. Мес.) т. зв. лунација. Грешка је код овог цнклуса врло мала, што се види из ових бројева: 235 лунација трају: 6939 дана 16 сати 31 мин. . 19 троп. годпна (Сунч.) 6939 , 14 , 27 , 19 јул. год. (по 365’ј дана): 6939 , 18 , 0 , Ако 236 лунацнја разредимо иодједнако на 19 година, онда ће се добнтп нросечна вредност трајања оваке једне године, која сасвим може задовољити обичне иотребе грађапске. Годнне, шго чпне Један овакав ииклус, нумеришу се бројевима од 1 до 19, гш се одговарајућа нумера сваке годпне нојединих циклуса назива златан број (јер се на споменицима тај број урезивао златним цифрама). У нашсм црквеним календарима, златан се број употребљава прп одређивању кога ће датума пастп Ускрс. То је у осталом и јединп релнгнозни хришћански празпик, који зависи од Месечевог кретања. Ио решењу Никејског Сабора (635. г.), Ускрс пада у прву педељу која дође после првог пуног Месеца после пролетње равнодневнце т. ј. после нуног Месеца који пада после21. марта. По нстеку 19 година једнога циклуса, Ускрс пада постепено у исте датуме када је падао одговарајућих годпна по златном броју (метонском циклусу) нретходног циклуса; одступање може битп највише за један дан. Златан број за извесну годпну иоказује дакле довољно тачно — колнко то захтевају црквене нотребе када пада ускршњи нун Месец после пролетње равнодневице. А да бп се пак одредила сам 1 недеља, када ће пасти Ускрс, потребно је још т. зв. недељно слово (које г. нисац назива: недељно чнсло), а то је слово које падне на ирву недељу те године, када се дан 1. јапуара обележп са А, 2. јануара са В, 3. јануара са С и т. д. (у грегорнј. календару) нли са А, В, I1 (У јулијан. калепдару) и т. д. п још т. зв. еаакт, који показује старост Месечсву (т. ј. какав облнк има) на дан 1. јануара те године. Једно врло лако правило п сведено па најпростији облнк - за одредбу дана Ускрса нзнео је ире неколико годипа г. Сгаизз (1880) и г. писац овога предлога погрешио је, што се пије корпстио радовпма овог одличнога ппсца (у ХасћА МопаВ. Соггезр. 2 ВапЈ; и ИлпЈепаУз ХеН^сћпП Е. АзВ-опопие 1. ВапЈ.) Тиме бп и његово извођење бпло простије, много јасннје а и нзнесепе таблице у пројекту бнле би пропраћеие текстом — што све у многоме не достаје изнесеном иројекту. То чини, те је он за великн део чнталаца ногпуно неразумљив, а за саме нак стручњаке не нзносн нпчега новога.