Дело

КРИТИКА II БИБЛ.ИОГРАФИЈА 507 С-ад настаје главна тема изнесеног пројекта — о изравнању нашег календара са календаром новим (грегоријанскпм). Темељ оваквом календару, којим се сада служе хришћански народи, поставио је Јул иј е Цезар. У његово доба, римски је календар бно веома збркан, јер је номинална дужпна године у највећој мерн зависила од воље владалаца н произвољних одредаба. Међу тнм се знало добро, да право трајање Сунчеве годипе износп око 305' , дана, те је Ј. Цезар законом уредно: да обична година има управо 365 дана, а да се свакој четвртој дода.је по 1 дан. Трајање поједпнпх месеца — овако, какво ми данас имамо — увелп су непосреднн последницп Цезарови. Све до 16 века јулијанскп календар трајао је без икаквпх промена. А да право трајање тропске године пзноси тачно баш Збо‘/4 дана — он би још и данас био свуда у употреби. Алн по астрономским — што ће рећи најпрецизпијим — рачунањима, ирава супчева година је краћа за 1Г/4 минута. а то је толика колпчпна која за 128 година даје један цео дан. За то су у 16. веку равнодневпце настајале на 11 илп 12 дапа раније но што је било у календарпма означено, дакле 10. нли 9. у место 21. марта, како је утврђепо на Нпкејском Сабору. Да бн се равнодневнице могле свести на првобитнн њпхов положај према годнпи т. ј. на време, када су оне биле у доба Ннкејског Сабора — беше главпо тежиште календарске реФорме, коју је извео папа Грегор XIII на крају 16. века. Та се реФорма састајала из две тачке: 1) . По догадашњем, јулијанском календару 5. октобар 1582. постао је 15. октомбром, даклс прескочнло се 10 дана те тако по овом новом нравплу равнодневннце опет падају 21. марта и 22. сентембра као у доба Никејског Сабора. 2) . Да крајња година сваког столећа (1600, 1700, 1800, 1900, 2000 и т. д.) — у место да је свака лреступна као што је то у јулнјанском календару — буде преступна само опа, чији је број столећа (16, 17, 18, 19, 20 ц т д.) дељив са 4 без останка. По овом су календару дакле просте године (са по 365 дана): 1700, 1800, 1900, 2100 н т. д. а само године: 1600, 2000, 2400 и др. преступпе (са по 366 дапа). По нашем, јулијанском калепдару, све су ове године редом преступпе (са по 366 дана). Средња дужпна грегоријанске године износи: 365 дана 5 сати 49 мин. 12 сек. Сунчева пак година (тропска, која се мора узети за основнцу поделе времена, јер је са свпм природна) по најтачнпјим одредбама траје: 365 дана 5 сати 48 мин. 37.11 сек. Прва је дакле дужа од друге за 25 секунада (25.43 сек.) а то је тако незнатна грешка грегаријанског календара, да тек за 3000 годнна начини 1 дап — дакле је за практичее цељн без значаја. Ето гакав је, од прилпке, требао да буде увод у нзнесену расправу о реФормп календара (нашег), о којој г. ипсац говорп, н о чему је поднсо нацрг свога пројекта „прво г. Мнннстру просвете и црквених пословз