Дело

508 Д Е Л 0 а за тим послао и светјејшем Синоду у Нетрограду.“ Али у делу које је пред нама, нема јаспо пзложоног развића питања о календару — игго би могло састанљатн битни део овакног расправљања — него се махом задржава на механичком извођењу сунчевога круга, златног броја, епакта. индикта, недељног числа и т. д. Није се дакле осврнуо на оно, што треба да му буде најјача тачка аредлога а то је онака — скоро аисолутна — подударност грегоришнске и супчеве године, како смо је мп горе нзнели, дакле да свакога и увери, како је паш календар посве не тачан, ге да се може ириступити каквој било реФорми. Кад се дакле узме на ум, да наш календар сваког столећа изостаје но 1 дан иза правога стања у природи, да је до данас већ изостао за 12 дана, почетком 20. века изостаће за 13 дана — онда је јаспо да ће — ако овако н на даље остане — то врло рђаво утицати на пнтернацноналне послове, трговине, комупикацпје н т. д Доћн ће дакле време, када ће нашп потомци пматн месеце новембар н декембар у сред лета, а јупи и јули у сред зиме! А то водн само већем заплету, чнје нам последице у иерспективн будућности збиља изгледају н врло ружне н врло чудповате. Онолика сагласпост грегоријанског календара и онолнка нетачносг нашег — морају свакога довести до уверења, да ваља нануштати сгари — јулијански календар н усвојитн грегерпјански. Али г. пнсац није јасно истакао ову потребу, те ће многи читалац само прелистатн (илп не), нзнесенп предлог. И са оваких разлога — врло јаких н непобитних — јављали су се но кад кад гласови, да наш, овако нетачан календар, ваља реФормисати: али се на те гласове нпје обраћала озбиљпа пажња илп што беху несувременп, или нејасно изнесени, али по свој прилици што се нпје увиђала потреба таквог рада. Па ппак, то питање још једнако стоји на дневноме реду, те се још јављају поједпни предлози и у пас, а пма ихприлпчно н у самих туђинских нам народа, који се боре за неку општу реФорму календара. Не треба се дакле чудитп, ако се у току ове или пдуће године створн право „календарско питање“ са разнолпким захтевнма, јер се јављају доста јаке тежње, да се време у XX. веку мери друкче но до сада, а шта ће битн најзад кад једном ос.ване и почетак тог XX. века, то ћемо вндети — онда нада то буде. Има дакле предлога. да се подела свега времена, сата, дана, године и т. д. уредп по децималном систему бројања, па су у том смислу начињенн већ н неколики пројекти. Пма предлога, који граже увођење једног универ залног календара за све народе цивнлпзоваппх земаља на основн астрономској и црквепој, те да свп народи у нсте дане празнују највеће нразнике својих релнгијскпх прннципа. Такав је па пр- предлог мог поштованог пријатеља г. абата Меша1п-а, каноника у Сансу (Франц.) којн .је то питање свестрано расправио, изнео план н т. д. о чему ће можда бити говора у овоме часопису. Има и мањнх предлога, да се јулпјанскн календар (н а ш) прелнје у грегоријанскп. У ову носледњу врсту предлога спада и предлог ппсца г. Љ. Узун-Мпрковића, ненз. пуковника. Он је за