Дело

Зар се делимак и делитељ ие могу скратити истим бројем (овде са 100) па да резултат буде исти ? Нема дакле никавога разлога, за исту дељ делити један нут са 400, други пут са 4. Да је ово непрактично, увиђа јамачно и сам г. нисац, јер у првом примеру остатак деобе са 400 (на који се једино и мотри у овом случају) није 1. већ је 100, у другом прнмеру није остатак 2 већ је 200, нт.д. дакле би — по читању осгатка — година у првом примеру била 100-та по преступној, у другом нрнмеру 200-та по нреступној, а зна се, да по иреступној иде само арва, друга н треКа проста, а нема их на стотине ! А ове бесмислнце већ не може бити делећи годину (која с е г о д х о ћ е) са 4; тада остаци не иду на стотине већ могу бити само : 1, 2 и 3 (за прву, другу и трећу годину по престунној) — у тим ће годпнама Фебруар пматп по 28 дана. Сврши лн се деоба без остатка (последњп пример) — та је година преступна и тада ће Фебруар иматп 29 дана. Како се ова пзналажења осталпх календарскпх јединнца налазе у сваком потпунпјем календару (нарочито у „вечитим календарима*)— ми се па њима овде пећемо ни задржаватн. То чинимо још н из тога разлога, што су то већ прецпзно утврђене ствари у грегорпјанском календару и кад би се јулијански каледар напустпо н усвојио грегоријански — неби онда имало потребе расправљати то нарочито, кад већ толпка упуства о томе постоје и код прецизно већ унапред израчунатих астрономских календара за по неколико година. Ни г. писац није требао сву своју пажњу обраћати на та извођења, када је желео обрадити питање о реФормн календара, управо иредлог: да се јулијански календар , на извесан начнн, заменн грегорнјанским. Главна тежнна овога пројекта састоји се у томе: да се наш кален дар (јулијанскп) уједначи са грегорнјанским у току 1898. н 1899. године тако, да почетком 1900. год. не буде више ннкаквпх разлика између ова два календара. Поправка би се та извела — како он предлаже — тако. да се за ове две годнне изоставн н у једној и у другој по 6 дана и то: од јула месеца у обе. године по 2 дана (.— 4), од августа, септембра, октобра л децембра ио 1 дан (— 8), дакле свеча 12 дана. А то другнм — практичким — речма значн: да кроз ч итаве две годипе наше календарско стање буде абпормалпог карактера, да се тек после 2 године пе рздовног стања — оправимо на посао и отпочнемо на чисто ! Узалуд смо тражиди каквнх разлога за овакав један поступак: г. писац нам их нпје изнео, а још мање протумачио. А то је међу тим једина ориђинална ствар у нројекту — оно што се његовим може пазвати. Од кога очекује он мотиве за свој предлог ? Кад се већ увнђа, да је грегоријанскп календар тачнији н сагласнији с природним појавама него наш — зар небн онда било боље прекршнти једном на свагда с том реФормом и одмах отпочетн рад но новом календару исто онако, као што је то урађено н у доба Грегора ХШ, папе рнмског ? Никакве рђаве последнце не насташе носле тога