Дело

КРИТПКА II БИБЛИОГРАФНЈА 511 скока ни за државу, ни за њене админнстрацнје, пи за њене рачуне, нитн пак за прпватна лпда. Живот и све радње у друштву, вршиле су се исто опако п после онога прелома као п пре њега. Ни у нашој државној админнстрацији иебн било тако великих заплета, којп се ие бн могли на врло лак начин средити. Опште је мншљење, да у такој прилици просто треба један месец скратити за 12 дапа, на последњег дана, тако скраћеног месеиа, завршитп све рачуне н администрацпју за тај месец, издатн плате и пензнје само за онолнко дана, колико их је стварно бнло тога месеца (дакле за 12 дана мање) и — сутра дан одмах отпочетп па чпсто нову еру препорођеног п уједначеног календара! А колико бп незгода повукло за собом оно лагано реФормисање кроз пуне 2 годнне ненор малног календар. живота и у администрацијн, у хронолошким , у статистичким н т. д. радовима — може знатн само онај, који се тпм послом бави. Овакав предлог г. писца нема уза се довољно практичких разлога — а научнога нема ни једнога. Па ипак је ревностан труд, уложен око израде овог пројекта, за поштовање и достојан је пажње. Ми пикако ие споримо, да ће он бити добар прплог када се — ко зна када ће! буде приступило реФормн календара у нас. Ну та реФорма, нзведена по овом пројекту само, била би посао без научпе вредностп у опој мери, у колико .је то потребно за овахо један епохалан рад у нашем жнвоту. У осталом, у данашње доба правог паучног нолета нема тако великих тешкоћа за грађење календара. Астрономи израчунавају своје календаре за по неколико година у напред — наравно на научно.ј основици. које се држи и грегоријанскп календар. Кад се то пма, онданпје тешко овакав календар довести у склад са релнгнјским обзирима појединих народа пошто се већ нмају тачнп прописп — утврђени на Никејском Сабору — о томе, када који празник пада и на шта ваља. обратп пажњу при одређнвању њиховог датума. Нема дакле великих тешкоћа нрн замењивању јулијанског са грегоријанским календаром. Највећа тешкоћа за нас у овоме, у ствари је вајмања. Да случајно грегоријански календар ннје озваничен као валендар 3 а п а д н е Ц р к в е Хришћанске, а јулијански остао , из иеког конзерватизма, као званпчан калепдар Псточне Цркве Хришћанске — онда о овпм тешкоћама небн било ни говора. Ако би се меродавни Псточне Цркве хтели уздпћи изнад заблуде оваке подељености времепа — па примнли календар с научном основином и тачним размером, па и ако се он назива „грегоријанскпм* — онда би тпме било свршено пнтање о реФорми нашег календара и свп следбеннци Христових начела, имајућп један исти календар, светковали би у исто време успомене на његов жпвот и рад. Тиме би догме обеју Цркава ипак остале не дирнуте, те ни догме Псточне Цркве не бп нн у колико дошле у шзтање, ннти пак у какву завнсност од догама Западне Цркве.