Дело

Д Е .1 0 • 12 1Ј баш с овога гдедишта , што би прпмаљем једног заједничког, хришћанског кадендара, нретепзнје п једне н друге Цркве нпак остаде самостадне као и данас — није имао права г. писац, кадје рекао: „кадеидарско питање не треба да се остави као верско, већ као чисто рачунско п ирактично.“ Пз овога бн пристадице рсдигнјских календара имаде нрава да изведу, како преддог г. писца гордо предази преко редигнјскпх обзнра, не водећн о њима нпкаква рачуна. Тнме бн се створида извесна опозпцпја, која свакако небп бида тако мадобројна нити без свога утицаја. А у ствари не стоји, да се верски принцнгш што год крње увођењем новог календара, већ на протнв, добпјају пзвесно одређенпје становпште тнме, шго ће свака Црква Хришћанска (Источна и Западна) по једном истом календару у исте дане и часове прослављати на свој начин нста деда свога патрона — Исуса Христа и његовнх апостода у пме св. Тројнце. Неће дакде бити као на пр. данас, да један део Хрпшћана нросдавља Рођење иди Ускрс Хрпстов једног даиа, а другп део тек на 12 дапа, а биће времена н на пода годпне дана доцнпје! Поменуту добру страну (н е з а в н с н о с т Ц р к а в а) заједничког кадендара требао .је г. писац да обради — што он није ни дотанао. Фактједакде, да су баш реднгпјскп обзири двеју Хришћанскпх Цркава у гдавном и учннпди. те сада Хришћани имају два кадендара. Томе нп у кодпко нису узрок научнн круговп Источне Цркве. Да су научннци — астрономн н једне и друге Цркве не само потпуно сагдасни са грегоријанским кадендаром, него да се у научним стварима — астроно.мским н метеородошкнм радовима — једнно и служе само грегоријанскмм кадендаром, довољно је само да то констатујемо. Све опсерваторнје иа дакле п руске, и грчке, српска и бугарска, у званично-научном своме раду, знају само за грегоријански календар! А јуднјански ?.... тај се још провдачи само кроз обичан жпвот и адмпнистрацију држава Псточне Цркве ! Треба га, дакле, јонј н одатде потнснутп — отпор не бп био ведики; тако „тешко“ питање решпдо би се сасвим брзо (само не кроз низ дана од 2 годнне, како преддаже г. нисац), сасвим дако, неосетно по Цркву и Државу, те бн, заменнвшн на пр. наш датум 9. марта 1899. (иди 1900.) са 21. мартом н иродужиди даље, цедо Хришћанство почело н продужнло препорођеним кадендаром од почетка XX. века до — во вјеки вјеков! А депу нзјаву г. писца, пзнесену на обзорју XX. века: „да су представници мача често га срећно замањивади пером, а у сдужбн нстнне и науке* прнмамо к срцу онако искрено, како ју је он н посдао својим читаоцима — свакако као нскрену жељу за нредазак из старога у новп кадендар и као озбиљан прилог решењу тога пптања. Највише пак у тодико, у кодико је ова реч његова речена потпуно у своје вре.че} јер је доба на крају 19. века и на почетку 20. века пајподесније, да се отресемо старог н погрешног бројања времена, да се огрпемо пдаштом науке, која ни најмање не днра у редигиске догме Хришћанских Цркава. Ну ако се одпста мпсдн озбиљно на реч>орму н а ш е г календара