Дело

КРИТИКА II БПБЛПОГРАФНЈА 513 — онда је наша Опсерваторнја на првом месту иозвана, да ту реФорму изведе на чнсто научној основидп н доведе у склад са религијом нашом а на основу материјала, који јој у богатом избору стоји на расположењу. ГаЈ посао, и ако на први поглед изгледа да је врло прост — да га се свакп покушава лаћати — ииак зарад прецизности своје, скопчан је са много дуб.вим појмовима теориске астрономнје, у које лаици илн аматерн, н при најбољој вољи, не могу бнтп носвећени. Опсерваторија ће н пзрадптп тај план онако, како то захтевају ннгереси и науке и цркве али то са.чо очда, када јој се тај посао поверп, а она је у осталом једино н позвана својом проФесијом да је њен суд у овим и сличним питањима — меродаван. Сама пак не мислн започнњатп тај посао док се не затражи, из нростог разлога, што јој је ирече да свршава текуће н слове своје н својнх стацпја, пего лн бавити се питањем. чије решење ннје још ушло ни у Фазу припреме, шго је то у псто време пптање о календару целе Нсточне Цркве и чије решење пе зависи у првом реду пи од Србпје саме. Јеленко Миханловић проФесор. Алфонса Ривијера, ОСНОВИ међународнога права, е пишчевим овлашћењем превео и допунпо, Д-р Мил. Р. ВеснпКу проф. вел. Школе, члан Института за мефународно право. Књига I. Београд 1897. Беше то у лето г. 1894. кад је Алфонс Гивје походпо нашу престоницу, где су га иошговаоци и пријатељи тако радосно дочекали сматрајућн да .је тиме указана част нашој земљи од стране тога научника светскога гласа. 'Гом приликом је Ривје походио н неке наше државнике и полнтпчке људе, па је пзмеђу осталих истакнутих личностп пшао да се представи и тадашњем шеФу владе; наш га је први минпстар примпо и онако с виснне запитао на немачком језику : ,81е зтб ргоГе8зог“ , на што му Ривје одговори: ,Ја, ЕхсеПепг,^ мпннстар наставља „одабранпм* немач. ким стилом: „ДУаз Шг ешеп Сге^епбГапс! Гга^еп зје уог?“ На то питање одлпчнн странац нпје нашао за потребно да одговори, негоје окренуо разговор на друге ствари. Ривје је, као што је сам казивао, понео пз Београда веома пријатне успом.ене и упечатке благодарећи предусретљивом старању пеколпципс својнх поменутих иријатеља н поштовалаца, али јс у исто време имао прилике и да се увери о томе , како чак п њсгов с правом стечени научнички глас веома споро н тешко допиредо државничких п дипломатских внсина у овој оријенталској земљи п како овде у нас нма самониклих ,опробаних“ државнпка, који нимало нити осећају нитн имају потребе, да своје драгоцено време троше на читање разних теоријскнх беспослица и књижурнна, кад онп умеју дауправљају нословима по „ириродном разуму“ и урођеној бпстрини и то управљају тако лепо н успешно!... Срећа је само, што Ривје пије имао прнлике, да Дело XVII 33