Дело

46 Д Е Л 0 оип наоружа мирноћом ни са једнога разлога у њој изнесенога. 'Га , та је беседа била бескрајно досадна, напућена н заморна. Једино од страха иред својом управктељицом не смеде Мис Седлејева ни на који начин нзлнти своју тугу. У салу се унесе брашњеницап впна, као о оним свечаним даннма, кад родитељн иоходе своју децу у заводу, и пошто се мало прпхвати, могаше се Мис Седлејева крснутп на пут. — Ваљда ћеш ућп, Веко, и рећи Мис Ппнкертоиовој: збогом ! рече Мпс Џемајма једној младој ледп, на коју нпко главе ие осврташе, а која већ силажаше низ степенпце са својом вутијом за шешир. Ваљда п морам — рече мирно Мис Шарпова на велпко чудо Мис Џемајмино. Она куцну па врата, п. кад јој се допустп ући. приђе врло слободно п рече сасвим иравплно Фраицуски: — МабетспзеПе је ухепз уопз 4а1ге тез асћепз. (Госпођпце, дошла сам да вам кажем: зоогом). Мпс Ппнкертоиова ппје разумевала Фраицускп; она је само управл.ала оипма, који су разумевали, те само успи уснама, а подпже своју часну главу са турбаном и римскпм иосом па рече : — Мпс Шарпова, желим вам срећан пут. Рекавши то Семпрамида пз Хамерсмита подиже једну руку, колико ради отпуштања, толико и да би дала прилике Мис Шарпог.ој да јој стегне један јединп прст, који је за то парочпто бпла опружпла. ]\1пс Шарпова само скрстп сво.је руке, па се уз хладан осме.јак поклони, п потпуно одби попуђепу јој почаст. На то Семпрамида затресе својим турбаном презривије но нкад дотле. II запста то .је била права мала битка пзмеђу младе н маторе госпођпце. V којој иоследња здп прође. — Благослов божјп био на тебп , моје дете — рече Семирамида грлећи Мпс Седлејеву, док је преко рамсна осе мргодно погледала на Мис Шарпову. — Излазп, Веко, — рече јако збуњепа Мис Џемајма овој младој девојци вукући је на силу и уз велику ларму, и врата се од предсобља за навек за њом затворише. Сад на доњем спрату наступи галама и праштање. У ручаоници бејаху све слуге, све драге пријатељице, све младе госпођице, и учитељ играња, који баш у тај мах приспе. Отпоче борба. руковање, грљење. клпцање, за једпо са хистеричним грцањем из собе, где је Мис Сварцова била, која је обашка ручавала. да је то перу немогуће оппсати, а болећив би човек радо прешао преко тога. Сврши се грљење; опростише се, т. ј. Мис Ссдлејева. се опростила са својим другарпцама. Мис Шарпова се била поиела пре неколико мии\та мирно у кола. За њом нико пе заплака на растанку. Самбо, егавих иогу, тресну колским вратаоцима за својом уплаканом госиођицом, па и сам после ње скочп у кола. Али у том иотрча ка капији Мис Џемајма са неким увијутком па новика: — Стојте! Ево, драга Ама-