Дело

ТРЖШПТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 49 јева, коју смо зато и изабрали за главно лпце: што је од свију била најбоље наравп. Шта би нас друго и могло навести да за то уместо ње не узмемо Мис Сварцову, шш Мис Крумпову илн Мис Хопкинсову ? Није се могло ни тражпти: да свака од њнх буде тако попустљива п блага као Амалија Седлејева; да свака нађе начина н пута да обезоружа и Ревекину грубост и зловољу , н да масом угодппх речи и услуга преокрене бар једаред њено непријатељство на што добро. Отац Мис Шарпове бно је слнкар н као такав давао часове цртања у школи Мис Пннкертонове. Био .је бистар човек, нријатан другар, небрига студенат, веома склон задуживању, а погинуо за каФаном. Пијан бн истукао жену и кћер, а већ сутра онако мамуран ружио овај свет што превиђа његову генпјалност, п врло оштроумно, а често п са иуно разлога, обасипао грдњом своје шашаве другаре, сликаре. Како је веома тешко састављао крај с крајем п задужио се за читаву мпљу свуда V наоколо око Сохоа1), где је становао, смисли поправити своје стање жепндбом са пекојом младом Францускињом, по занимању оперском играчнцом. Нпкад се нп једном речп нпје дотицала Мис Шарпова материиога занимања, него би, нагодом, увек говорила да је њена породица Епћ-есћаЈз племићска. нз Гаскоњске, те се веома дпчпла тлм својим пореклом. А врло је^занимљиво то: штогод је то створење боље успевало у животу, подизали су се и ти њенн преци у звању п сјају. Ревекина се мати нешто негде и васпитавала, а њена кћи је говорила Францускн чистим париским наречјем. У то доба је ретко ко имао такво васпитање; стога је њу п узела строго побожна Мис Пинкертонова. Кад јој умре мати, отац јој, не могући се опоравнтп лако од последњега пеИгшт ћ'етепз--л, наппше учтпво и жалостпвно писмо Мпс Пинкертоновој, те препоручп своје дете њеној заштити, и тако сиђе у гроб, а оставн пзвршиоце да се вуку над његовим лешем. Ревекп је била седамнаеста, кадје ступила у Чизвчк примљена бесплатно. Њој је бнла дужност, као што смо видели, да говорп Француски: а право јој је било: бесплатна храна, неколнко гвннеја годншње уз тог н пабирчење знања од проФесора, који су тој школи предавалп. Она је била омалена и слабе грађе, мршава, косе риђе. Очи су јој биле редовно обореие, а чим би пх подигла, дошле бп велпке, дрске и прнвлачне; толпко привлачне, да се у њу заљуби часнк отац Крисп. који тек што бејаше дошао са оксФордскога университета за капелана протн пз Чпзвпка. Она њега устрелп својим ватреннм погледом, које је из скампје бацала на иредикаоницу. Омађпјанп младић долазио је овда онда на чај код Мис Пннкертонове, којој га је његова матп представила, па је чак понудно нешто налик на брачну везу у једиом ухваћенбм ппсму, које је ваљало да достави Гевеки ћораво девојче, што је продавало јабуке. ГоспођуКрпспову нозове Бакстон, ц њен се мезимац одмах повуче. Али п сама номнсао 1) Лондонеки кварт. Дело XVII 4