Дело

104 Д Е Л 0 у слабим тренуцима безазлених мужева, нагло расте, и најзад постане толико велико, да својим огромним чељустима прети по каткад да прогута не само поједине бракове, већ читаве народе, земље и градове! Коме од нас није позната прича о пруско-Француском рату? ЦаЈшца Француска Јевђенија, због једне увреде, коју су јој нанели Немци, наговарала. је непрестано Наполеона, да објави рат. Сви разлози и све одупирање није му помогло. Редовно, после сваког доручка, обгрлила би га она, левом руком, а десном, милујући га по брадици, питала би: СпапЈ аигаћје та ^иегге? То је тако ишло из дана у дан; клопфовала је све на једно исто место, док нај.зад није успела. Да, успела, али ах, камо да није успела... Жене, жене, смилујте се на јадне мужеве ! Још бих писао, и много би се још имало писати о неисцрпној теми клоифовања, али не заборавите, да сам и ја ожењен, и да се и мени клоиФује — и то у сам потиљак — да више о томе не тлжем) и ја, као и сваки ђида — муж, иокуњена носа и оборене главе, завршујем и нрестајем са писањем, тешећи се једино тиме : да сам учинио јуначко дело, што сам уграбио, да и оволико речем. р. ЈА.