Дело

ЖИВОТ СЕЉАКА У ЛЕВЧУ НАПИСАО Јован Л. СреВновиЋ УЧИТЕ.Ђ Бавећи се, као учитељ, у селу, по савету мојих пријатеља : г.г. Љубе Ковачевића, Нере Ђорђевића и Благоја Недића, занимао сам се и скупљањем народних умотворина. Норед тога обраћао сам не малу пажњу и на обичаје нашега народа оВога краја, јер до сада, у колико мп се чини, нпко из овога краја, није што нарочито објављивао. Захваљујући поменутим пријатељнма на савету и упутима, пзноснм овде обичаје Срба сељака у Левчу но реду, којега се држао и г. Милнћевпћ у својој књизи: „Жавот Срба сељака*. Ове сам обичаје нрибрао у селима: ЈГо&ици, Медојевцу, Тоиоли, Се куричу, БеочиАу, Вукмановцу и Дрспогиевцу. а бележио сам само оно, што г. Мплнћевнћ пије забележио. А. Село и сељаци I Срби сељаци према појавама у природи. 1. Кад сврбе уши надаће кпша. 2. Ако ко говорећи кине, велп се, да је истпнито оно о чем говори. 3. Нову месецу, кнд га први пут угледају веле: „Ти нов ја здрав* а неки, „Ти стар ја млад“ и поскоче три пута у напред. 4. Кад је месец у уштапу нпшта не сеју нитн пресађују него кад је пун. 5. Кад је месец у мени жене не перу јер се распадају кошуље.