Дело

5Г САМРТНОМ ШОП' Сунце слази. звона звоне. Г1о целом се месту чују: Можда негде сузе роне, Јер то неког сахрањују. Звона звоне, звук им јеца, Разлеже се по простору А ја седим код кревеца Бона старца на умору. Добра старца, верна друга. Савесника, поборника, Перјанице свога круга. Страдалника. иобожника. Његове се груди шпре, Обоје смо као неми, Гледам како с' то умире, Да научим, требаће ми. Тихо бришем знојно чело Старца ббна и иреббна; Умље му се већ занело. Ал он ииак чује звона. На очи му с тама хвата, У грло му е' нешто пење, Ослушкује — па прошапта: „Ајдмо — звони на јутрење.” Зм АЈОВА