Дело

ПРИМОРСЕА ОБЛИЧЈА Др. Паоло Јесењега дана нред нече стиже телеграм у Розопек о новом успјешном јуришу руске војске на Плевну. Знатнији православни Розопечани похиташе у читаоницу. Католички мјештани поврвјеше к цркви на вечерње, — прво новембарско вечерње за нреминуле. У исти мах донлови из Трста парни брод и прође неопажен. Брод се, као увијек, заустави на бови, нола километра далеко од обале, искрца у барке њешто робе и три путника, па отплови даље к југу. Од тројице иутника, двојица бијаху млади људи, трговачки агенти, добро познати возарима. Трећи није био познат ни агентима, ни возарима. Он први уђе у барку, па се раскорачи на кљуну, окренув леђа возарима. Агенти сједоше на крму, па, надри-духовити и брбљиви, као што Је сва њихова врста, стадоше расиитивати парун-Ника, старијег возара, за розопечке новости, зачињајући питања којекаквим досјеткамаБило Ј*е говора и о гласовима са бојишта, али знајући да су возари православни, агенти бјеху доста онрезни, те је избијало мало пакосних примједаба. Путник на кл>уну барке посматрао је дивну околину ]шзопечку. Био је повисок, средовјечан и елегантан човјек, грбаста носа, блиједих образа, црне, тек прогрушане браде. Поглед му црних очију био је млитав и жалостив. У олште на његову фином лицу огледаше се сусталост и дубока сјета.