Дело

120 Д Е Л 0 3. Размотреие су књиге, које су стигде прошдог месеца Геодошком Заводу Велике Школе: а) куЈхљене (Хеиев 1а11гВ. 1иг Мшег. и т. д. и орган Енглеског Палеонтол. Друштва) п б),јдобивене у размену за Геолошке Анале (од Московскког Јесаствен. Друштва, Франц. Геолошког Друштва, Бечког Геолошког Завода и Просветни Гласник). Са захвалношћу примљена је расправа г. С. М. Лозанића ГготеДје Ното1о§Јћ Угз1а РагаПпа Ха^гећ, 1897. 4. В. Илић износи резултате проучавања једне збирке лијаских Фосила из Геолошког Завода Велике Школе и једне мање г. Ј. Цвијића. Проучавајући ове Фосиле. а обративши пажњу на оно што су константо* вали у дотичнпм локалностима Тула, Жујовић н Радовановић, показује: да ,је у Росомачу развијен доњи ниво средњег лијаса (лијас у) и скоро цео горњи ниво средњег лијаса (лијас б); на Басари је Тула утврдио горњи лијас, а Илићје константовао и горњи х оризонат средњеглијаса; па М а л о ј Ч у к и впше Г р а д а шн п це и М а л о м В р х у изнад В е р и л о в ца вероватно је развијен средњи лпјас; код Босмана на Дунаву Радовановић је утврдио д о њ и л и ј а с (лијас а) н г о р њ и хоризонат с р е д њ е г л и ј а с а (лијас б), а Илић ово потврђује и још износи да ће вероватно, бар према одређеним Фоснлима, битн развијен и доњи ниво средњег лијаса (лнјас у); на ушћу Песаче у Дунав Жујовић је константовао доњ и л и ј а с (лнјас а) и г о р њ и хоризонат с р е д њ е г (лијас б), Илић је ово одредбом Фоспла нотврдио и са још више иодатака поткрепио претпоставку да ће бити развнјеп и д о њи х о р и з о н а т с р е д е г л и ј а с а (лнјас у). — Сличност петрограФског карактера и блискост места наводе на мисао да се са Басаре може повућп читава лијаска зона на Малу Чуку и Мали Врх. — По богаству Фауне могу се Госомач и Басара упоредигн са Гготином, која као што је познато у овом погледу заузима код нас прво место. 5. II С. Павловпћ саопштио је резулгате проучавања медигеранских Фосила, који су накнадно нађенп и као принове пређашњнх збирака детермннисани: 1) из слојева плаве глине у Вишњицп, 2) из Вплиног Потока код Лозпице, 3) из Мокрог Луга 4) из Зајаче (донео г. С. Урошешевић) ц 5) пз Сувог Потока близу села Чокоњара (послао доппсни члан г. Мих. Гашковић, норезник). Интересна .је носледња докалност Гапнје је отуд било- познато око 20 врста мекушаца, сада се пак познатој Фауни има додатп око 100 већином ситних облика (78 врсти молусака и 21 ФораминиФера), али према овоме што је до сад одређено и према оно мало добивеног материјала (искључпво ради проучавања микроорганизама) може се очекивати да ће Суви Поток спадатн у најбогатије локалности друге медитеранске етаже. 6. С. У р о ш е в и ћ подпосп резимисан нзвештај о г р а н н т о и д н и м стенама и к р и стал ас ти м шкриљцнма из Гумелије п Б угарске. које је нашао проучавајући збирку А. Викенела, „У овој