Дело

НАУЧНА ХРОННКА 121 збирдн су заступљени представници многих племепа гранитопдвих стсна и кристаластих шкрнљаца, а сем тога велпки део њен састављају нешчарп, конгломерати, бречије, кварцити п кречници. Ови последњи, с тога што немају ничега пнтересног, ннсу детаљннје ни описиванп, а остаде стене микроскопскн су проучене, и при том су Фелдспати одређнвани по методц проФ. Фукеа, т. ј. меренп су угли помрачења на пресецима, управним на п§. и пр. — Међу граннтима реткп су тииски гранити с једним лискуном (биотнтом); чешћн су амФиболскп гра нити и гранити који но структури прелазе у гнајсне варијетете.. — Гранулпти су представљенн већим бројем примерака из разних места. ГГоред гранулита само с белим лискуном има их скоро у равној мери н с оба лискуна. Неки су н слојевпте макроструктуре, каква се често налази при иовршини гранулптских маса —II е г м а т н т а пма доста пз разних места, но многн су таквог склопа и састава, да граде прелазе у гранулнте. — Од диорита има само један примерак (од кршевитих стењака код Сахеркаја). Фелдспати су у овоме диориту махом зонарне структуре и образовани од разних нлагиокласа. Тако нпр. у једноме пресеку (почев од периФерије к центру) поједине зоне су од: олигоклас-андезина, андезина, лабрадора и лабрадор-битовнита. Има и ортокдаса, и он је најмлађи. — Дијабаз је застуиљен с четир[1 локалности, а габро само с једпом. У дијабазима из околнне Сан-СтеФана и Злокућа плагиокласп су из баспзне серије: андезин, лабрадор п битовнит, а у дијабазпма из друто две локалности Фелдспатп су из киселе серије. У габру су поред дијалага и биотита главнн састојци: ортоклас, олигоклас-андезпн, андезин н лабрадор. — Гнајсог.и разних варијетета заступљени су у ово.ј збнрци врло великим бројем примерака нз разних места. Поред обичппх пма и таквих, који се морају сматрати као гранитоидни гнајсовп. Интересан је гпајс из околине Кпс-Кулесн, јер се под микроскопом види да вије примордпјапог постанка, већ је створен инјекцијом гранулитских састојака у прпморднјални микашист. Гранулнтског гнајса има врло мпого п из развих места. Судећп по заступљености његовоЈ у овој збпрцп види се, да су гранулитске ерупције у исконском румелпском терену биле јако расирострте. — Лептинита пма у знатном броју. Сви су обичног састава н структуре. — Микашнсти су заступљени мањпм бројем места. II од њих су неки гранулнтисани. Најинтереснијн је микашист с врх брега Коџа-Јаила: у њему има врло много једног зеленоплавкастог састојка, који је одређен као хлоритоид а сем тога још и: кварца, мусковнта, биотита, граната, рутпла, хлорита, апатина, циркона и магнетнта. — АмФиболита пма само пз Мусарђика, еиидотита пз неколпко а серпентина нз две локалности; серпентинп су у главноме састављени од антигорита. — Метаморфнп ш к р и љ а ц је из клисуре Сеигел код Куршове: маса му је створена од набацанпх кристала андалузита, који су се у току времена претворилп у ситно љуспасте, замршене, агрегате мусковите, тако. да сем крнсталне контуре илн пије остало