Дело

122 Д Е .1 0 нм трага од аналузита, или су се од пстога одр;кала још само све-.ка нриткаста једра с јако кородираним ободом. Биотит, који је с.тужио као цемеиат андалузитским кристалима, махом је претворен у хлорит. У овом шкриљцу налази се и један нлавкастн минерал, који се је по својим микроскопским карактерима показао као хлоритоид. — Најзад, имајош два примерака серицитских шкриљаца, од којих се један налази на обалама Црнога Мора код места Лимнио, а други код Рђавице, северно од ЋустендилаЛ ОПШТН РЕЗУЛТАТИ РУСКЕ НАУЧНЕ ЕКСПЕДИДИЈЕ У МРАМОРНОМ МОРУ ОД В. Андрусова У зиму 1093 4 годпне јавила се у Царскоме ГеограФскоме Друшгву мнсао о потреби испитивања Мраморнога Мора. Дубннска мерења експедиције у Црноме Мору у 1890 и 1891 годипи открила су врло ннтересна Факта, као н. н. ирисуство сумпороводонпка у љеговим дубинама п остатака пређашње бочатне његове Фауне која доказују, да је још у блиској нама епоси Црно Море било велико затворено језеро, слично Еаспијском. После овога јавило се, наравно, иитање, какве морају бити Физичке, хемијске н биолошке особине малога суседа Црнога Мора — Мраморнога Мора, старога Иропонта. Оно се налази измођу два велпка мора, Црнога и Средземнога, п у морфолошким односпма нерачунајући незнатну величнну нотпуно је слнчно с њима. То море окружено готово са свих страна копном, врло је дубоко у односу према сИојим малим размерама (преко 760 хватп) и спојепо је са суседним морима двама мореузпнама. На северу га спаја БосФОр с Црннм Морем, на југозападу Дарданели с Јегејским. Међутим оба суседна мора његова веома се разликују једно од другога. Доиста басен Средземпога Мора пспуњен је врло сланом водом (засољеност је већа од средње океанске) и засољеност се врло мало увећава с дубпном. У својнм извештајима о источнеј половннн Средземнога ]\1ора, Луки и Фолф1) шга впше кажу, да вода Средземнога Мора иоказује готово исту засољеност од врха до дна. У опште та засољеност варира на врху од 3.8° 0, до 3.9% и достиже на дну 3.95%. Напротив у Црноме се Мору налази опггра разлика: максимиум засољености површинске воде у половпну је мањи од истога максимума у 1) РћузГкаНзсће ХЈпГегзисћип^еп 1пг озШсћеп МН1е1теег, 1890 ипЦ 1891, р. 76. ВеггсћГе Лег СоииззЈоп Тиг ЕгГог8сћип§; Лез озШћеп МШ;е1тееге8. Ег^Ге. КеГће. ВеикбсћгНТеш!. Ке1з. АкаИ. МНеи. Вс1. 59.