Дело

НАУЧНА ХРОННКА 123 Средземноме Мору (1.72° 0), затнм нагло расте до дубине око 100 хватм и достиже у највећим дубинама 2.25° 0.') Услед такве разлике у засољеностп, погодбе вертикалне циркулацпје и раснодела темепературе која од ове зависи, различне су у обадва мора. Услед скоро подједнаке засољеностн и у дубннама н на површнни Средземнога Мора „ н незнатно увеличавање густпне на површпнп под утпцајем хлађења и испаривања изазнва овде јаке копвекционе струје" које нду до дна, То је узрок те дубпне у источпоме делу Средземнога Мора, почевшн од 500 метара, имају готово сталну температуру 13°.6 до 14°. Отуда се температура летп равномерно повишава, достижући на површинп у августу н сентембру 25°—27° С. Напрогив зимње расхлађење воде у Црноме Мору нпје довољно, да бн уједначило густину иовршпнске н дубпнске воде. Расхлађени делови воде тону само догле, док не достигпу до слоја који пма исту густипу, и но томе вертикална циркулација захвата једино горњп незнатни слој' па се затим образује на извесној дубиниЦ слој хладне воде (до 6°,9 С.) изнад п исиод којега се летп налазе топлије водене масе3). Таква разлика у циркулацији повлачп за собом капиталпу разлику у хемијском карактеру дубина. У Средземноме Мору дубине добнвају кпсеоник помоћу конвекцпоипх етруја: количина кисеонпка се овде стално обнавља, што чини те се животиње могу свуда одржавати. У Црноме Мору конвекционе струје иду само до сто хвати а не дубље; нредавање кисеоника дубљим слојевима може се вршити, врло лагано, једнно диФузијом, те је количина његова веома умањена; органски се свет своди једнно на бактерпје а заједно с тим иду и процесп који доводе до стварања Н* 8. Ради те разлике нскрсло је најзад пптање, кудаприпада Мраморно Море, областп Средземнога или Црнога Мора. Односно његових физичких особина капетан С п р а т1) је, нзгледа, првн обратио пажњу на то, да пспод слоја лакше (незасољене веома) воде, на дубини од 30 хваги, леги засољенија маса н то нсге засољености као п у Средземноме Мору (20* ,1е81ес1 ћу ап ћус!готе1егм - тада када је па површинн — 20° у Црноме Мору је но Спрату на површнии 1372, а испод 100 хвати 15°). Тп су подаци били иотврђеии посматрањнма адмирала Макарова®|. Низ посматрања до дубине од 30 хвати на улазу у БосФор показао је на. новршнни густипу 1.0160, а на 29 хвати 0.0313 (температуре + 24 5° С. н 17° С., време посматрања непознато). Површинска густпна по посматрањима, које.је извршио иотпоручпик Ев н н ц к н 1 2 3 4 51) Испитивања II. Б. Шпидлера. 2) У мају 1891 г, — на 25 -35 хв., у августу исте године на 35—50 хв., а у јуну—јулу 1890 г, на 25—35 хвати. 3) На површини температура варира од 0—6° до 23° С. и више. 4) Оп 1ће ипДегсиггеп! Тћеогу о! Осеап. Ргосеесћпгз оГ 1ће Е,оуа1 8ос. оГ Гће БопсТои Уоћ XIX5) Овћ обм!;н1; Чернаго и Средземнаго мореи.