Дело

124 Д Е .1 0 ио налогу Макаровљеву, увећава ее од ВосФора ка Дарданелпма од 1.0107 до 1.0186. Ипак ближих података о фпзпчким особинама дубоких вода Мраморнога Мора пије било и непознат је био утицај његовпх физичкнх особпна на општу цпркулацнју и. тако рећн, проветривање његових дубина. Да није и ту такав истн застој као и у Црноме Мору, да се не ствара н овде Н28, и да нису и његове дубине тако исго без живота? Ако то нпје каква је онда Фауна, која живп на дну њсгову ? То су питања која су интересовала Физнчара, хемичара и биолога, али н геолог је био исто тако запнтересован. Не налазе ли се п у томе мору сведоци његове ирошлости, као што их нма у Црноме Мору ? Нпје према томе чудно, шго је ндеја о испитивању Мраморнога Мора нашла топли одзив у ГеограФСкоме Друштву. У зпму 1898 годнне компснја је предложила да се радн тога друштво обрати царском посланику у Цариграду, Нелндову. Посланик се одазвао врло радо. Султан је устуино експедццпји брод „Максусе“ — „Сељаникт>.“ Путовање је трајало 31 дан. од 8 септембра до 8 октомбра закључно, и за то време утврђена је 61 станица; готово на свако.ј вршеца су сваковрсна испитивања: Физичка, хемиска и биолошка. У овим редовима ми ћемо се осврнути на опште резултате тпх исиитивања. Састављање овога прегледа нзвршено је према иодацима добивенпм од чланова експедиције. Пре свега нешго о рељеФу дна Мраморнога Мора. Његове обале ирате као и у Средземноме и Црноме Мору платФормс ниже од обала које се пружају 60—70 хвати. То је обалска илатФорма узана поред северне обале а шири се норед јужне. На њој леже осгрвске групе, нанме група Принчевих Острва. у северном делу а острво Мармара с оконим у јужноме. На тај начин дубока котлина Мраморнога Мора сужава се више према северној обали. Њене контуре (на 100-хватној лннији, т. .ј. на дубинп од 100 хватн од површине) представљају нротегпуту елнпсу (Н—3); она достиже дубине веће од 600—700 хвати, алпје врло неравна: и самапредставља три засебне котлине, ноређапе једна за другом по дужој оси. Од њих највећу дубину достиже источна коглина, у којој смо нашли дубпну од 767 хвати. Та котлина лежи јужно од Принчевих Острва и одељена је од средње иоиречном пречагом, која нде од Бујук-Чекмеџе ка острву Калолимну (макснмалне дубине 383 хвати). Средња котлина лежи јужно од Јереклн; у њој је пађена дубина од 688 хв. н раздвојена је од западне нречагом дубнне 380 хв. Последња, западпа котлина лежи, тако рећи, у подножју Текир-Дага и достиже дубину од 630 хв. Иовршипска засољеност у Мраморном Мору мања .је од површичске зассљености у Средземноме и достиже просечно 2.4"|„; на ниже расте засољеносг и на дубини од 15 хвати достиже већ 3.7°|„, готово као п у Средземноме Мору (3.8°|0Д. Одатле до дна она се слабо увећава, достижући максимум 3.8в|0.