Дело

1ЈАУЧНА ХГОНИКЛ 125 Средња температура на површинн за време ексиедиције бнла 19°.5, С., на дубинн од 50 хватн запажееа је температура од 15°4 С., па 100 хвати 14°.5 С., па 200 хвагн 14°.2 С и ова нде све до дна. Што се тиче хемискнх особина, скупљенн материјал још није разрађен.1) На лађи су извршепа многобројна исшггивања С1 (С1+Вг) п пзвршене су неколике одредбе кнсеоника п органских састојака. Одредбе хлора слажу се у опште са саопштеним подацима о засољеностн По подацима, изнесеннм у извештају А. А. Л еб е н д и цев а, колпчина хл ра која на површини Мраморнога Мора износи 12.4 до 12.8 грама на литру. достпже на 50 хвати 20.1 до 21.6 гр. а на 200 хвати — 21.88 гр. Сумиороводоник је брижљнво тражен, алп није нађен. Зато је пак А. А. .1 ебендицев накуино с највеКом обазрпвошћу пробе дубинскога муља и констатовао у њима присусгво сумиороводоничипх бактерија; „нема еумње, вели он, да се у водн и муљу Мраморнога Мора находе сумнороводоиичие бактерпје.* А. А. Лебендицсв нам прп том не објашњава зашто нема н Н,8 у води. Он само наномнње, да проучавање физичкохемијскнх особина воде п дна Мраморнога Мора може једино објаснити Факт одсуствовања Н38 у води тога мора п унети впше светлости у објашњење врења Н28“. На основу тога ја допуштам себп да укажем иа то, да се прнсуство сумиороводоничннх бактерија у муљу поред пстовременога одсуства Н28 у води дивио слаже с мпслнма, које сам изложио у мојој расправи „К ншању о посганку Н38 у водп Црнога Мора.“ Количииа кисеонпка у Мраморноме Мору је, по А. А. Пебен д нцеву, потпуно нормална, од 4 до 5СС- (0—760 м.м). На тај начин је Мраморно Море, по својим физичким и хемпјским особипама, сличније Средземноме. То се сродство огледа најзад и у карактеру органскога живота. Пзвесна умањеност иовршинскога слоја ве-; ома се јасно огледа, као што се видп из посматрања А. А. Остроум о в а , на карактеру нланктона Мраморнога Мора, а нарочпго порвшинскога, који се мало разликује од цриоморскога (разлпка се огледа у присусгву акантомерида; разних, за Црно Море туђинских, облика неридинида и дијатома, малих Б1рћуев-а Но1шт-а п др.) Ну ослађивање горњих слојева „утиче веома штетно н на карактер батииелашкога планктона" без обзира на нормалну засољеност дубинске воде. Тај утнцај објашњава А. А. Остроумовс лравом том околношћу, што већпна органпзама дубинскога планктона периодски изплази на површину и што, према томе, они од њих којп не могу подносити слатке воде, не могу живети у дубннама Мраморнога Мора. То важи за птероподе, који ноћу излазе на површину; због тога се они налазе у јужном деду Дардаиела, али у само Мраморно Море не улазе. Батипелашки планктон Мраморнога Мора карактерише се, нрема томе, нрнсуством једнио постојаних батипе1) Видц претходни извс-штај А. А. Лебсндииева. Зап. Отц. Естеств. Нов. Унив. Т. XX. 2. 18 6. Одеса-