Дело

126 Д Е Л 0 лашких облика, од којих су најглавнији Еирћаи81(1ае, РћуИозкипа, 8соре1иб, Р1его1гасћеа согопа!а Еогкб , медузе из Фам. РепрћуШсТае. , У каквом се степену огледа смањеност засољености површпнске воде на јкивот иоред обале могу објасннтп једнно детаљна зоолошка испитивања обала. Са „Сељаника“ вршене су сондаже само на дубинама већим од 10 хв. А. А. 0 с т р о у м о в је сондовао само у два три маха на дубинама мањим од 10 хв. Испод 10 хвати дубине налазимо нормалну засољсност п типску срсдземну Фауну, распрострту, услед вертикалннх циркулацијакоје се овде врше, до највећих дубпна. Разуме се, да се с променом дубнне и карактер Фауне у неколнко мења. На мало.ј дубини (10, 18, 20, 17, 11 хв.) у Мраморноме Мору необично богато развиће представљају наслаге кречњачких алга из рода ЕШгоШаттоп с богатом Фауном каква обпчно ирати такве наслаге. На већим се дубинама већ јавља муљ, који је често несравњено грубљн од муља у Црноме Мору и садржи много неска н не ретко ситног шљунка. Такав несковитн муљ налазимо местимице у дубинама већим од 100 хвати, док у Црноме Мору муљено дно ночиње на малој дубинн 30 хвати а негде и на мањој. Захваљујућн томе, а и осталим угодним погодбама (впша темнература и већа засољеност), ми налазимо у дубинама између доње границе литотамнијонског дна н стохватне линије сасвим друкчијн органски јкивот од онога што га срећемо у истим дубннама у Црноме Мору.. Овде, као што је познато на основу исшггивања „Черноморца“, „Запорошда“ н „Донца“ на готово искључиво глиновнтом дну живи веома сиромашна мала Фауна, која се састоји од малог броја нежних молусаца, ситних морских звезда, неколих асцидија и неких других. Друкчије је у Мраморноме Мору. Овде чим сонда дође у дубину нзмеђу 30 и 100 хвати наиђе нову Фауну. У једноме месту смо извадили сиви муљевити песак, већим делом с тако исто малим, нежним мекушцима, но којн већ нрннадају родовама потпуно разлнчнијим од оних у модиолоскоме муљу у Црноме Мору (Атизјит, Рвс1еп, Агса, 2ис1па. Уиси1а, Иеаега, СгурШбоп, Согћи1а, РЈеигоШта, 8јрћопо(1еп1аПшп) са ситним коралнма (СогуорМШа), масом црва Аб1егорес1еп-ош 8ра1ап§из от. У другом случају сонда је нзнела Е1ес1опе, 8ерш1а, маде рибе, у трећем је гомнлу морских ЕишсиИиа диабгап§и1агЈ8 дугих пет стопа и више; у четвртом је нађен на банак остреја, које припадају дубинскоме типу Оз1геа сосћ1еаг с брахиоподама припивеннм уз њих (Ме§ег1еа и Сгап1а); други пут много црвених ОФиурнја. -Тош је ннтереснија за нас Фауна из већих дубина. Она се находи У Мраморноме Мору до највећих дубина. Но Острумову најдубља ироба нз дубине од 760 хватн „дала је живнх молусака из родова 8ес1а, Рес1еп, КеШа, бјпбезтуа, од гастеропода ВиШЈае, 8Јрћопеп1оИз дитдиап^и1агГ8 Је11. и других, неколико анелида н једну крабу &ег§-ои 1пс1ешз Кг. уаг. т.“