Дело

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА —=®=„ЖИВОТ НА ДРУГОМ СНЕТУ" Поводом књиге истога натииса, коју је написао некн Стеван Ннкодић КуЕетпна, која је за неколико месецп доживела и друго издањс с нешто промењеним натппсом ,Глас из васељене“; пма текста 158 страна мале осмине (1897. н 1898) а продаје се но 2 динара. Лаковерност је особина тесно скопчана са самом нрпродом човечијом; она се рађа са човеком. Према томе она господарн код људи најнижег, као год што је има н код људн вишег кудтурног образовања. Нијс дакле никакво чудо, шго се са спнритнзмом, у његовој најгрубљој Формп као једном појавом људског духа срећемо п у колебама дивљпх народа као и у палатама европске интелигенције. Веровање у мађије, чаролије, чпни код иростога света, није ли то иста идеја, за којом се заноси и по који цивилнзовани сниритиста? 1Го старостп пак својој, ово веровање није ново. а нема сумње да му је корен тамо негде у тамној прошлости. 11о томе је и код нас спиритизам ранијега датума. Ну о њему се ннје толико водило рачуна, јер беше везан само за најуже кругове све до пре кратког времена, када се у нас по.јавнла н нарочита књига, горњега натпнса, у којој је нрви пут покушаво, да се систематпчки обради идеја о спиритизму, па да се унесе чак п неколико нових, иашчевих иогледа у овај предмет, другим речма да постане као прави „опребнпк* при свнма сппритистпчким седницама. Сам покрет, који је књига пзазвала у нашем друштву јасно сведочн, да је њен иисац добро проценио у којп живац нашега друштва ваља ударпти, па да обезбеди себи нрпход од повишехиљада дииара. Разговор преко „астадчића* са становницпма оног света, с оне стране гроба, иостао је за један део наше публике онако исто неопходним, као н „насушнп хлебац*. А мамац је збиља тако смншљепо бачен, да необично јако привлачи свакога смртнога човека, а у сгању је да за часак