Дело

ДРУШТВЕНА ВРОНИКА 137 да „наука Хрнстова ннје ништа друго до оно што и спнритнзам исноведа“ (внди „Дп. Лист.“ бр. 52), чпме је објавно једну велнку — ненстину. Тамо псказана начела нод 1, II, III н IV јесу Христова, али их нема исказаних ни у једној спиритпстичкој књизи, према томе њима се инсац послужио као средством да читаоне обмане. 'Гу он на једном месту пита и чнка на одговор : „Зар Исус Христос није био човек као и ми сви ?“ А на овоме ће му сваки хришћанин чнста срца одговоритп: да Псус Христос није био човек као ми. Даље писац тврди: „да душе умрлих долазе у доднр са на земљи жнвнм човеком (а то н свето писмо исиоведа)*. Ово је такође неистнна јер у Св. Ппсму нигде није исказано ово начело. Ту је гшсац показао велику слободу хтевши неку своју „комбинацију“ протурити као иачело најтежег ауторитета, Св. Пнсма. Такве поступке наша религија назива пзразом: јереса. Са колико мало страхопоштовања иисац унлеће име Божије, те оваким примерима унижава величину његову, парочито се види нз примера где Бог учествује и у чисто породичпнм стварима његовим — прп уд а д б и њ е г о в е к ћ ер п. Њој беше намењен неки младић, коме је суђено да у скоро умре, и иисац посла своју децу —■ анђеле да моле Бога, те да отклони тај случај од њихове куће, н он им рече: „Кад толико молите, неће бити његова — али он ће опет умрети после 3 месеца“,... итд. ит.д. Сви овн наводи, као и други још гори у књизи , са свим су протнвни учењу наше религије. Нисац је њима омаловажио ону идеалну висину Свемогућега и под троном имена његова, протура онакве бесмислице и задовољава своје шарлатанске смерове, извикујући сваког часа име Господње, као што то чинише и Фарпсеји! Овако пнсање о оној идеалној Вечппи, која целом васељеном управља као Творац свега тога, такође је јерес. Ето скинута је п ч е т в р т а — последња љ у с к а , у које беше завијена ова књига. А језгроУ... она тога и нема; она је пначе сасзим штура! * Са првим издањем ове књиге много се хитало (стр. 163), како бп њоме што вели писац — што пре читаоцима „отворио врата тајанственог света са његовим дворима и жптељима* (с. 136.). После 3 месецазапрвим, пушта се ево н неко друго издање, — некакав „Глас из Васељене“ (па ће зазвучатп за овим ваљда и нека Јерихонска труба), атоје најбољи знак, да је писац имао добар иазар, да је врло вегато иогодио којим се иутем лако долази до новаца, наплаћајућн наравно н улазнице „од неких* за држање „сеанса*, којн би му дошао да се блнже распита о тој мистериозној махннацији, а на његову свечану реч: „да стоји сваком са саветом на услузи" (стр. 154). Према свему реченом до сада, мн смо слободнп управитн једно иитање на наш Архијерејски Сабор, мисли ли шго год предузимати про-