Дело

136 Д Е Л. 0 ства, он ће се једном почетн внђати у којој „вишој СФери“ — у благовању. Увиђа ли писац чему води ова бесмислица његова, кад он јопг једном тврди : „Жатељи нижих сфера: беде и невоље не остају у тим сферама гво вјеков.и Они се сиасавају и у току времена ирикључуЈу оним дусима, који теже за вечним добром — Богоми? (стр. 89.). Да овакво јавно тврђење рђаво утиче на друштвене односе у питањима морала п безбедности — није потребно да доказујемо, кад се тиме и најгорим зликовцима, чим им се душа одвоји од тела, ставља на вољу: да „треба да се одлуче којим ће путем поћи да л’ добрим да л’ злим јер у томе им лежи сва њихова будућност“, па му се уз овај избор још даје и крајња нада (за живота још). да ће се п он најзад прикључптп добрим дусима ц плнватн у блаженству раја! Овим је пак очигледно изопачено учење наше религије, која уверава : да иосле смрти нема иокајања. По томе је п ово пишчево тврђење јерес, нод којим видом оп протура и оваке саблазни у друшво, подривајући основе наше религије. Тиме је скинута и т р е ћ а љ у с к а с ове књиге. * Да развијемо сада и четврту, последњу љуску, па — да завршимо. Овде се унижава достојанство Божијв. Ту иисац уверава читаоце, како он — преко своје деце — непосредно стојн у споразуму са самим Богом, (стр. 26.). До њега тако долазе и речп Божије: „добри човече, тн си се покајао па ти се опрашта" (стр. 28.). Божанство његалечи не силом свога свемогућства, већ му просто прописује: „купи јечам па га кувај н оцеди ону воду те прави од ње киселицу па пиј у место воде“ (стр. 33 ), што значи, да моћ исцељења не лежи у речц Господњој, него у куваноме јечму. Исто тако његовом дому Бог преиоручује п „Хина ла Рош“ (стр. 41) — боље ревламе нема за Фабриканта овога пића. На његово иитање : „шта да ми ради жена да јој прође глава?" Бог одговара му: „нек меће н она крстове“ (стр. 44.) ит.д. Једном речн : што му год затреба, он не разбија много главу, већ одмах пошље своју децу — анђеле ираво Богу, па за тили часак добије одговор. Остали смртни људи не уживају те благодети — али ако дођу писцу и плате му 2—3 дин. „за улазак“, моћи ће и они добити ио коју мрвицу с онога света. Нарочито је за природњаке лице Божије на свагда сакривено, али за то ће га бар „сипритпсти (60 милијона) гледати у свем сјају његову, а остали људи {на 1390 милијона) нпсу Божпји створови!! ') Он онако одлучпо тврдн 11) То значи да је од 100 људи, њих око 4 спиритиста а 96 нису обдарени сазнањем о високим СФерама онога света. Ову размеру истичемо нарочито с тога, што писац већ досади читаоцима, убеђујући их сваком прилпком да спиритиста има 60 милијона а не зна, да осим тога има на земљи још око 1390 милијона који нису спиритисти, а о којима — како би он хтео зар Бог не води никакву бригу ! И ту греши , јер је Бог ј е д а н за све, он је Творац с в е г а што видимо и не видимо. А осим тога, писац много ласка себи, кад с-ебе онако охоло ставља у ред правпх спирптиста.