Дело

КРПТИКА II БПБЛ.ПОГРАФИЈА 147 Посде овога читаодпма ће, без сумње,, бптп п то јасно, зашто пнсац штампа, уз дедо, мишљење г. Ж-. Жпвановпћа, а оцену минпстром одређеннх реФерената и не помнње. Сад настаје пптање: откуд ]шмена о оннх 180 табака, н шта пма да уђе у II н III књигу.Р Ово је важно знати, према расположењима нншчевпм у предговору показаним, јер се то не види довољно јасно из мпнпстрова решења, и ако то и писац и г. Вујић, као п одређени реФерентп, знају врло доброЗа тачност, дакле, онога, што о том овде саопштавамо, ми се позивамо на именовану господу. Г. Вујпћ је потпуно усвојио мпшљење одређенпх реФерената да нема смисла штампати оне преписе благајничких књига, платних спискова чнновнпка, распореда и наилате пореза, којн износе таман два пута онолпко колпко је захватнла прва књнга. Алн мнмо то пнсац је изјавио, да нма још прплога, других разних докумената, понајвише Фпнансиске прпроде, али које није на нреглед бпо ноднео, под изговором да му још нису сређенн, иа да се некн и у прнватннм рукама налазе. За те прилоге реФеренти су рекли да се штампају, иогито се прегледају и избор меС)у њима учииг(. Због свега тога је г. Вујић п ставио писиу пнтање: колико би дело свега изнело, кад се штамиа „текст с најнужнијнм прилозпма:“ и онда према његову одговору забележио у решењу: ирема изјави иишчевој текст Ке изнети око 80 штамианих табака и ирилози око 100 Овде узгред да поменемо како г. писац рачуна у документа и објављене стварн но Голубици, Сриским Новинама и т. д., што би све, разуме се, имало отпасти, а што он често т ех!епзо саопштава п „прилаже" уз дело Таквих прпмера вндећемо н у овој „I књизи,“ кад пређемо на њену садржину Још да забележимо овде, како уз ову I књигу нма и врло лпберално штампан регистар, којп пзноси скоро иуних девет штамианих табака! А с тим свпм, ц предговором и мишљењем г. Ж. Живановића, псноси I књига 65 штампаних табака. Без тога она ће пматп 54 штампана табака. Још нешто. Одређенн реФерентн су предложили да из дела отпадне и увод, или I чланак „о најстарнјем Финансиском уређењу у Србији," и то је требало да отпадне, јер је г. Вујић, противно оцени одређених судпја, само награду одредио и оставио самог писца да штампу надгледа н носледњу редакцију извршп. Остало је све усвојпо како су они предложиди. За што је г. писаи нротнвно урадио, то ће он сам знати, ако ннје. почем, с тога, што му је то одобрио — г. Жпван Живановић! С колико је, пак, среће учпнио то н за себе н за г. Живановпћа — видећемо у другом делу овога прнказа.