Дело

148 Д Е ,1 0 II Да пређемо сад на схцржину дела. Предазећп на саму садржину овога дела, прво нптање које морамо ставитп ово је: је лп ово дело спстемски пзрађепа Псторпја Србпје од почетка овога века до 1842, године, и то Псторија Културна, пли је то тек грађа за Историју? Оно је у толпко умеснпје, што, како се чини. о том немају јасне појмове нп пнсад дела нп г. Жпван Жпвановпћ, који је о њему давао писцу своје писмено мпшњење. Госнодпн ппсац, на једном месту у свом предговору, велн *...то сам се решпо да пзнесем пореско стање п развитак аореза кроз сва времена у Србији. Овпм сам на ирвом месту желео, да унознам наше порезиике и пореске органе: да је пореско стање и уређење постојало пре нас, пре више деценија п столећа, п било добро н паметно уређено... алп кад сам у пзрађпвању овога пореског дела 'прилпчно зашао, увидео сам да мп не би требало много па да обухватим п укуано финансиско стање, н све уаанове редом, у колико је могуће.... после тога одмах сам паправио план п распоред. на основу кога ћу предузети израјјивање овог великог дела....и На крају свог лредговора нпсац, оиет, вели ово:.... „ово сам дело пзрадио у најбољој намерн да послужи као гра/ја нагио) оудуИој чародној и финансиској историји.... на послетку наномињем да, радећи на овом делу,... нисам се нигде уаугитао у изрицање суда“. Овако нсто нејасно п управо двоструко схватање показује г. ппсац п у понуди својој министру Фпнасија, као што су се читаоци моглп уверпти. А све опет ово видпмо и у писменом мишљењу г. Жнвана Живановића. Код њега је, на првом месту, ово дело : „ свестрано и марљиво нзрађсно дело о ФинанспјамтГ п установама обновљене Србнје* н даље: „у делу вашем, основаном на орпгиналнпм, до сад махом непознатим подацнма п документима видп се стварање организоване државе са свима њенпм установама.... у томе је огромпа важност вашега дела п вашега труда да сте извелп у једну до најмањих ситннца снстематски сређену целппуТако сте срећно успели да дате слпку развитка нашег државног живота и За тпм г. Живановнћ, пошто је бацио један ноглед свој на време стварања српске државе, пошто је нашао да је дело ово „у пајглавнпјем свом делу похвала Милошу Обреновпћу 1“, да је инсац врло добро ура дио, што је пшао „у расматрању даље, у времена напзменпчне турске владавине п аустријске окупације, и даље до уредаба цара Душана, н старнјпх времена, како бп се впдело, да у финансиском уређењу Србије има кантинуитета, н што је „као за то стручно лиие“ тачно могао схватитп, обрадитн и у целину известп Фпнанспскп уопште, а иорескп разитак на ио се, кроз сва та, нарочнто последња времена“ — наставља овако : „Вагиа уздржљивост од давања суда о догађајима, установама и лич-