Дело

КРИТНКА II БИБЛИОГРАФИЈА 149 ностима, пЈМведена кроз цело дело, само је овоме сачувала карактер исто■ ријске грађе, и оправдава вашу исправну намеру, да хоћете исторнцима од струке.... да дате само аозитивну истину, само факта. То је п било, донста. п пајбоље"!! Као што читаоци впде, нн писац, ни г. Жпвановпћ, нису на чисто с тим, шта је ово дело:. да лп нсторија, да лп грађа за исторпју. Оно пм је час једно, час друго, а ни један нп други не внде: да оно није ни историја, ни грађа за исторпју, него једна мешавпна и од једнога и од другога; мешавина, која је иснала у толико гора, у колнко су је раднле невеште п незналичке руке. Колико је, н да ли је што за ово крпв п г. Жпвановић, што је овим невештим рукама и овоме незнању пздао сво.је мало зналачко сведочанство о стручности и нотпуно.ј исправности, пека цене сами читаоци. Са своје стране, можемо само жалитн тај нојав, где један човек с тнтулом државнога саветнпка овако лакомнслено улазн у једну ствар, коју, као што само његово мпшљење штампано уз дело сведочн, не разуме, па још п суд свој изриче; п тај појав, где.један озбиљан човек са свим безбрнжно ређа речи н Фразе, о чијем значењу н смнслу не сумњпво не даје себи никаква рачуна. Иначе, како се може разумети кад г. Жнвановпћ у свом мпшљењу једио поред другога пише о једном истој стварп као о спстемски пзрађеном делу, коједаје слику развитка српске државе п у целпни изведеп Фннансиски п порески развитак, и као о историској грађи ] де пема оцена нп о установама, ни о личностнма, ма да дело, као што ћемо даље впдети, киптп тим оценама ; када, норед тога, оглашава ппсца као стручна не само у пореским но н у Финансиским стварнма, и понавља за пнспем Фразе о континунтету Финанспског уређења у Србнјц, ит.д. Тпме, дакле, што је ово дело хтело да буде н једно п друго , оно је успело да небудени једно ни друго. За историска иснптивања и истражиг.ања V писца нема потребне спреме , те кад на то поље зађе он са свим пзлази из улоге своје. Да је остао само у улозп скупљача псторискога материјала, па тај материјал ловерио једноме зналцу, да га средп и за штампу прпреди, очевидно би ствар била од велике корнстн. Јер н г. пнсац н г. Жнвановнћ треба да знају, да п за издање скупљеног исторпског материЈала треба п вештпх п зналачкпх руку. У писца овога дела нема ни тога. Све је то виђеио, п све је то, у ванредно благом п за писца неосетном облнку, казано п у реФерату миннстру о овом делу поднесеном, те је зато и предлагано да се одредп н нарочптп уредннк овоме скупљеном историском матернјалу. Али се писац, без сумње ослоњен па г. Жпвановнћево мншљење, у чијој је тптулп он гледао стручност, коју му је овај оиет каваљерски брзо вратио, .јако опро томе н успео код г. Вујића да тај део реФерата падне. Сад се впдп. кад се књига ова узме у руке, колико бп боље бпло и да је писац био смернији п да је г. Вујић бно мало — строжи....