Дело

150 Д Е .1 0 * Не могућп, на овом месту, удазпти опшприо у претрес свега о чем дело говори, ми ћемо доднрнутп само неколпке ствари , иогдавито зато, да оправдамо опо што смо већ довде о делу у оппгге рекли. У и,Ј)вом делу своје књпге г. ппсад говори о најстаријем Фпнаиспјском уређењу у Србпјп, па нас одмах на стр. 4. уверава, како ,је под Неманићима „свако пмање и сваки становник без разлпке морао плаћати порез“, и како је у ондашњој Србији „порез постао општадужност свију становника“! Можда .је г. писцу ово тврђење било потребно за то, да, п по одобрењу г. Живана Жпвановића, докаже: да је бпло контпнуитета у Фннанспском уређењу Србије, а можда. опет, и зато, да упозна наше порезнпке п пореске органе да је пореско уређење и стање п пре еас, пре више стодећа... бпдо добро п паметно уређено“. Али г. ппсац нп овим није задовољан, ои је у средњевековну Немањпну, АХплутинову п Душанову Србију пренео са свим просто цео овај наш садашњн начин порезивања, па п наплаћнвања пореза, и тако са свпм лако доказао п континуптет и паметност старих уређења. Онда је у средњевековној Србији бнло, као што нас г. писац уверава, и непосредиог пореза, п лпчнога пореза, и пореза на имање; онда су биле са свим уређепе н Фппансиске управе, централне п обласне, па су били п нарочпти Фпнапснски органи, којн су се још и делили на органе за непосредну норезу п на органе за посредну порезу: опда је бпло и минпстра Финанспја, коју је дужност вршпо сам владалац „преко свог главног секретара.* Па не само то, него су старп Срби знали по мало п турски, те су имали п харач! Личнп порез су плаћалп и меронси, за тпм отроци и у опште лица, ноја нису имала соаствечог неаокретног имања, п која нису алаћала аорез на земљуЈ. А радп бољега објашњења г. гшсац додаје: „доДушана овај неслободни сталеж ннје давао личнп порез, алн пошто пм је Душан олакшао стање, уврстпо их у ред градскпх људп, и дозволио да могу имати своје земље те их ариближио сеоском становнигитву, он их је онтеретно норезом на лпчност“! Коме је ијоле познат каракетр средњевековпе, патримонпјадне, државе, н ко зна да су Турцп срушнли српску средњевековну државу, да је цео горњи слој старога српскога друштва, које утамањен, ко.је расељен, а које опет пстурчен, у некнм крајевима, и да је почетак овога века затекао у Шумадији самога простог сељака у опанку: томе неће пасти на ум ни да говорп о контпнуитету било Фпнансиског било каквог другог уређења у Србијп, ни да проналазп у средњевековној Србији непосредне порезе, хараче, и лнчне порезе, централне и обласне Финансијкс управо, поппсне књиге и порезнпке!! То само могу налазити и о томе ирпчати таквп „стручњацп* као што је ппсац ове књпге, и такве стручне судије као шго је г. Живан Живановпћ, државнп саветник у пенсији.